Nordijska mitologija -Neil Gaiman

IMG_20180824_142431_617

 

… Jako mnogo toga smo izgubili.

Postoji cijeli niz nordijskih božica. Znamo im imena i dio njihovih obilježja i moći, ali pripovjesti, mitovi i obredi posvećeni njima nisu se očuvali do našeg vremena. Volio bih da mogu prepričati pripovjesti o Eir, jer ona je bila liječnica bogova, o Lofn, tješiteljici, koja je bila nordijska božica brakova, ili o Sjofn, božici ljubavi. Da i ne spominjem Vor, božicu mudrosti. Mogu zamisliti priče, ali ne mogu prenijeti njihove pripovijesti. Izgubljene su, ili pokopane, ili pak zaboravljene.

Neil Gaiman, Nordijska mitologija-Uvod

Neil Gaiman. Još jedno ime na listi mojih najdražih autora. A Nordijska mitologija u prijevodu Vladimira Cvetkovića Severa je napokon u mojim rukama. Doduše, ne u izdanju koje sam nažalost propustila, onom luksuznom, tvrdom uvezu, ali ipak.

Prva Mitopejina knjiga koju sam pročitala je Medvjed i Slavuj by Elizabeth Arden. Poznajem rad g. Cvetkovića Severa već dugo, imam i sama hrpu knjiga doma, ali me ovo jednostavno oborilo s nogu i  htjela sam i Nordijsku mitologiju čitati na hrvatskom. Zato sam duuugo odolijevala da ne kupim englesku verziju čim sam je spazila na policama knjižara 😉

Isplatilo se.

Naravno, isplatilo se u prvom redu i zbog g. Gaimana. On je odlučio – umjesto da napiše još jednu priču u kojoj bi glavne uloge imali bogovi i ostala stvorenja nordijske mitologije, ali u nekoj drugoj, izmišljenoj priči – prikupiti sve preostale mitove, ostatke mitova, priče i ostatke priča i zapisati ih, kronološki, od stvaranja Svijeta i nastanka bogova, pa do Ragnaroka. Rezultat je prava mala zbirka nordijskih mitova. Neki imaju smisla, neki ne, od nekih je ostala tek stranica, od nekih samo rečenica. Ipak, čak i takvi, poredani prema vremenskom slijedu tvore okvir prema kojem možemo zaviriti u mentalni sklop onog vremena, možda i naučiti ponešto iz ostataka davnih nordijskih priča.

Čekaju nas pripovijesti o Niflheimu, Muspellu i Ginnungapap između njih, nastanku i postanku divova i bogova, svjetova i ljudi. O Thoru i Odinu, Lokiju, Njordu, Freyu i Freyi…Idunninim jabukama, Lokijevoj djeci, Ragnaroku i nakon njega.  O Thorovom čekiću, Odinovom koplju i Freyevom brodu. O guji, vuku i napola mrtvoj djevojčici. Patuljcima. O 9 svjetova.

nordijska

I sve su čarobne. Smiješne i tragične, pretjerane i ozbiljne i divne i magične. Ali, ja sam zaljubljenik u mitove i legende i meni je uvijek čarobno. Pa jedva čekam pročitati Circe i Mythos koje je već recenzirala Bibliovca ( žena zbog koje sam na rubu bankrota btw i moj omiljeni recenzent knjiga 🙂 ❤ ).

Ali posebno volim Nordijsku mitologiju. Ovo mi je zapravo bilo pravo osvježenje, čitati davne predaje u njihovom sirovom, izvornom obliku i pokušati pohvatati konce u njihovoj genealogiji, rodbinskim vezama, tko i zašto je tvorac čega i zbog čega. I priznajem da je ponekad bilo prilično konfuzno, ali gle – koja mitologija nije. Ima tu raznih čudnih odnosa i suludih prohtjeva. Loki naravno ima prste u svemu. Ima ludih scena, krvavih scena, ljutih, borbenih, pomaknutih i nježnih scena. I onih koje nemaju apsolutno nikakvog smisla, ali sve su obavezno štivo za pročitati.

Ja ovo volim ❤ Stvarno, najstvarnije mi se jako sviđa.

Nemam više puno za dodati, osim da pročitate knjigu. Ako volite priče 🙂

Kisi.

🌸🌸🌸🌸🌸🌸🌸🌸🌸🌸🌸🌸🌸🌸🌸🌸

O Neil Gaiman

Goodreads ocjena: Nordijska mitologija

Ostale recenzije: Bibliovca

Gdje kupiti: Mitopeja

Izdavač: Mitopeja

 

 

 

 

Čitanje knjiga – kak to većinom izgleda

IMG_20180507_130658_659

Čarape sam dobila od frendice, pa nemam pojma di ih je kupila – ali lajkam 🙂 A Šefica je Šefica, nemam kaj puno za dodat.

 

Knjige jesam sliknula, ali… Strpit ćemo se još malkice jer s tim imam neke druge planove, a ne tiču se čarapa 🙂

I da, čitala sam cijeli vikend. Malo je falilo da opet uz knjigu dočekam jutro, a samo me to kaj Prdeka ne zanima ko je do kolko bil budan spriječilo da ne pročitam cijelu knjigu u jednoj noći. (cca 350 stranica. Nije strašno. Čitala sam ja i više.) Mada mi malo fali to. Znala sam ja i žicu frkat do 6 ujutro, a ako bi gospon muž radijo noćnu, nije bilo teorije da odem spavat.

Sad baš nije tak jer moraš po danu funkcionirati, ali svejedno mi se tu i tam zalomi da je već 2 ujutro, a ja bi još samo jedno poglavlje nakon već 10 takvih “još jedno poglavlje”. I onda se moram natjerat u krpe dok je još kolko tolko pristojna ura. Pa još “samo 5 min” čitam recenzije, istražujem likove i tak.

Oće to ponekad. Bila sam tak mjesecima opsjednuta Tudorima. Nije serija kriva, nisam ju ni gledala baš. Philippa Gregory i njezine žemskinje u Tudorskoj Engleskoj. I još malo prije i malo posle toga. Išlo je dotle da sam si crtala porodično stablo da si pojasnim ko je kome kaj i u koje doba. Nije me još skroz pustilo, a oće se pojačat svaki put dok nabasam na neku novu knjigu.

Dok sam čitala Anne Rice, usput sam pročitala sve kaj se dalo o vampirima, a posle Lestata sam haračila po Egipatskoj mitologiji. Ofkors, prije toga sam zbog Stokerovog Drakule proučila sve oko balkanskih legendi o vampirima i sličnim stvorenjima koja su se znala spominjati na našim prostorima, a bilo ih je.

U vrijeme dok me držala Ivana Brlić Mažuranić nije bilo interneta i još sam bila klinka. Zato mi je sad palo na pamet da je slavenska mitologija jedan dobar istraživački projekt za ovakve ko ja. Je, ima veze s trenutnim štivom. Ček još koji dan 🙂

LOTR manija je kod mene počela puno prije nego je nekom palo na pamet da snimi film (koji sam jedva dočekala, mada u neku ruku i sa strahom) i puno prije nego je većina populacije uopće doznala za nekakvog Tolkiena. Rezultat opsesije je moja vjenčanica, jedna skupo plaćena društvena igra, sve kaj je ikad prevedeno od Tolkienovog opusa + par stvari na engleskom, utjecaji se vide i na điđama, a kak nisam mogla kopati po povijesti jer je to skoro pa čisti fantasy, proučavala sam vilenjačko pismo i Silmarillion.

Nije to tak svaki put.  Ima knjiga kad jednostavno nejde. Ima dana kad nejde s čitanjem, ali najčešće ispadne da je štivo loše. Ima i takvih kad umreš od dosade na prvih stotinjak stranica, a onda ti je posle drago kad pročitaš do kraja jer ispadne super i još više super.

Ima knjiga za koje je prerano. Koje ti se tek nakon par godina uvuku pod kožu. Ima i onih koje kupiš jer je voliš autora, a ne legne ti, pa ko i svaki zagriženi fan nećeš priznati 🙂

Ali kad me preuzme, gotovo je. To su te koje čitam cijelu noć i onda obavim kaj treba, cijeli dan sam si ko u magli i jedva čekam večer da nastavim. Ali te su zapravo najgore jer jednom kad je kraj, danisam si malo izgubljena i skoro pa u depresiji. Nek se javi taj koem bar jednom nije bilo tak. Imaš osjećaš ko da baš ne spadaš potpuno tu, pa te stvarni svijet iritira jer se trenutno baš ne uklapaš. I tak danima pomalo dolaziš sebi. Malo sam čak i očajna. To ko kad prekineš s dečkom. Misliš da nikad više takve ljubavi ( ah, jbg, niko nije imun na to 😛 ) Ista stvar. Nikad više takve knjige, i kaj da sad čitam kad je kraj :/

Neke onda pročitam 2-3-4-5 put, i ne nije mi dosadno. Ja sam od onih koji prvo čitaju kraj. Pa su moguća 2 ishoda – da iz sažetka i zadnjih par stranica skužim o čemu se radi i onda čitam samo zato da vidim kak je do toga došlo (isto tak volim kad mi neko prepriča film – zato mi je samo još zanimljivije), ili ne skužim apsolutno ništ i onda idem čitat da vidim kak je do toga došlo. 😀

Nisam ja kriva. Imam taj neki poremećaj. I ne znam kolko dugo bu me držalo ovo postovanje o knjigama, al zasad ste osuđeni na te i takve sadržaje 😛

Pokušavam zapravo dočarati kak je to kad se izgubiš u priči. Ne znam jel uspijevam. Ali trudim se.

Kisi.