Rođendani i ostale prigode

IMG_20180502_113759_173

Nemam baš nekih novih čarapa, a niko mi neće kupit neke slatke da imam kaj sliknut :/ Al imam novih knjiga 🙂 Htela sam poslikat one Mitopejine, ali još mi nisu došle, pa zasad ovo, a možda i zamjenim fotku jednom kad ih se dočepam 🙂

 

Pa, izgleda da bi ovaj mjesec mogo bit poprilično u znaku knjiga 😀 Budući da se u svibanj strpala hrpetina nekih datuma (oćeš tak neke okrugle rođendane (ništ ne priznam), godišnjice, rođendane i godišnjice od friends and family isto, te sve neke takve prigode), pitaju ljudi ponekad kaj mi kupit. Knjiga je uvijek na popisu.

Pa, ajmo redom:

Ove godine nam je 10 godina braka. 10!!!! Nemam pojma kad je to prošlo. Imam osjećaj da me neko malo zajebaje u zdrav mozak i da je promjenil sve kalendare u neku čudnu godinu jer ja sam se udala prošle godine. Ok, možda pretprošle. Imam amneziju i nemam pojma kaj se dogodilo u međuvremenu  – na kalendaru piše 2018. Po mojoj slobodnoj procjeni, to je bar 6 godina više nego bi trebalo bit. Ali dobro.

Daklem, ajmo reć da je stvarno deseta godišnjica. Sjećam da sam jednom u vlaku sjedila pokraj jednog mladog gospona. Utrpo se u kupe s ogromnim buketom cvijeća i nekakvim paketićem i krene priča kak slave 10 godina braka. Omg. Tadašnjoj meni je prvo uopće bilo katastrofa pričati o nekakvom braku i klincima, a pogotovo s ovom brojkom 10…Mislim čak da je on tad bio mlađi nego ja sad, što znači da su se oženili negde u dvadesetima. Ranim. U tim godinama sam ja bježala glavom bez obzira od takvih primisli. I sad još trebam kao razglabati o tome… Omg… No dobro. Namjestila sam ja osmjehić i kak je sve to super i krasno i kak je to lepo da se oni tak vole, zbljuv i tak to…  U paketiću je bila zlatna ogrlica, zlatne naušnice i narukvica. Sad na stranu to kaj ja zlato organski nebrem smislit i to sve nekaj žuto mi je prilično ružno, ali činjenica je da je zlato jedno 10 put skuplje od srebra npr. Znam, radim s tim povremeno. Skupo je to. Pa sam ja stekla dojam kak je 10 godina braka nekaj jako bitno. I velko. I skupo. I onda ti muž kupi cveće i zlato. Jer je to jako skupo i sigurno te zato jako voli.

Nisam baš popušila foru, al planirala sam užicati za tu velevažnu obljetnicu neku điđu, da napokon i ja dobim nakit za poklon, ali… sam se predomislila. Ko i uvijek. Pa bum sad dobila knjige. No, ne neke bilo kakve knjige nego knjige od Mitopeje. Slinim nad tim već dobrih pol godine i sad sam ih se napokon dočepala. Izdanja su predivna. Naslovi isto. Ako ikad bankrotiram, bankrotiraćem na knjigama. Ako me prije toga mm ne izbaci iz stana skupa s njima jer nema di spavati. I eto, ipak je neka brojka tih 10, dobiš neke jako super knjige koje si sam hoćeš, a možda i poneki cvetek… Điđe ionak sama znam napravit. A knjige su općenito posebna kategorija koja kod mene spada u malo žešću ovisnost. 

Onda ima neki rođendan za koji bi rado da se ne spominje, al ima i tih nekih ljudi kojima očito nije bitno koja brojka se kotrlja, pa…. su me pitali kaj bi mi kupili. Pa su dobili ili budu dobili popis. Knjiga ofkors. Sve si nekaj mislim da stvarno otvorim blog o knjigama. Sumnjam da bi bila tolko dobra ko Bibliovca u tome, al sigurno bi bila unikatna. Moram nekaj smislit da ima i neke koristi od toga jer budu me stvarno izbacili iz stana ak ovak nastavim, a onda ne znam kak bum to sve preselila u kartonsku kutiju u kojoj bum živela jer nebum imala za kruh, al bum imala puno knjiga…

A onda i Prdek ide na te neke ročkase. Pa ljudi kupuju igračke, slatkiše, čestitke, oblekicu i tak. Kod nas je uvijek, ali uvijek u vrećici nekakva slikovnica, knjigica ili radna bilježnica. Kaj ja mogu. Profil zna imat akcije. Pa onda kad trebaš izgovor da naručiš hrpu knjigica za malo kuna – izmisliš da ti treba za dječje rođendane. Posle imaš muke jer bi najrađe to sve ostavila doma sama sebi i pod ključem da nebre van iz stana, ali…. Ajde, ipak mi ne treba baš 5 istih knjigica. Recimo. Ovisi u kom stanju sam u datom trenutku.

E da, i ja sam zakonitom isto za godišnjicu kupla knjigu 🙂 Jes da je o pivu, ali je knjiga. Nemam pojma kaj žene kupuju za te neke bitne godišnjice, mislim da nije baš zlatnina, ali nisam išla istraživat. Knjiga je knjiga. Ok, i bolest je bolest, al o tome ćemo neki drugi put.

Kisi 🙂

 

Proljetno čišćenje – vol 2

IMG_20180427_113749_892

 

Čarapice s pandicama jer sam s bubamaricama već posliknula:) I kava jer sam  morala na posel. A gle kak su slatkićke 😀 Cmiii.

 

Gledam ja tak malo po kupaoni ovih dana, i… Ajoj. Ono s ormarima je mila majka. Ima ona neka knjiga Marie Kondo o pospremanju i bacanju nepotrebnih stvari – sve si nekaj mislim da bi ju možda trebala pročitati napokon :smajlikojisikuckapostoluprstićem:

Kunem se, ali zbilja sam pobacala sve nepotrebne kreme, preparate, ulja, mazalice, lakove za nokte, neznamnijakajsvene, onak -jučer   No dobro-pred Božić, kaj sad. Al toga se jopet nakupilooooooo (da nebi bilo zabune, pobacala sam (i to teška srca) samo ono čemu je istekel rok, kaj je sumnjivo izgledalo ili nije bilo jasno čemu služi (ovaj dio ne baš sve jer nekaj super miriši, pa onak, nek si stoji još malo jer nikad ne znaš…). Ne pomažu ni raznorazni bjutiboksi, testeboksi, rasprodaje u Douglasu i bestfrendice koje imaju sličan poremećaj, pa imam i zaliha onoga kaj trebam, onoga kaj treba isprobat, onoga kaj mi je žal hitit jer je lepa ambalaža…. Možda da počnem pisati blog s kozmetikom

I sad da me ideš natjerat da pobacam sve kaj mi stvarno, ali stvarno ne treba, e pa…. to ne postoji. Sve meni treba, sve. Zalihe koje su u ogromnoj kutiji u ormaru u spavaćoj, jer u kupaonu ne stanu, ne brojim jer… tam su osnovne stvari. Najozbiljnije. Kad bude u dm-u ili bipi ili negde akcija, pogotovo ona 1+1, odeš pa si kupiš. Dvogodišnju zalihu šampona i regeneratora recimo. Taman da prođe rok onom zadnjem. Treba mi. Prdeku Mixa baby 4 kom jer je 1+1. Pa ono, jednu potroši za cca 3 mjeseca, pa da si ima jer bu valjda nestalo za godinu dana i više ne budu imali ( Ok, to je isto story of my life jerbo dok otkrijem nekaj kaj mi paše, obično to nestane iz asortimana u nekom trenutku). Dezići i gelovi za tuširanje za zakonitog jer…. a treba mu, a sam si nikad nebu kupil više od komada jedan, pa makar bili i na 70% akciji. I tak, al fakat su osnovne stvari.

Kutije od Bjutiboxa i Testerboxa stoje tam di su knjige jer su lepe. I služe za ono kaj trenutno ne trebam dok ne potrošim ono u kupaoni. trenutno ih ima 10. Kutija. Sve su pune. Nečega. Nisam vas ništ pitala.

A ono u kupaoni…. Imam dnevnu i noćnu kremu i još jednu dnevnu jer sam fulala i sad ta čeka da potrošim noćnu, pa da ovu koristim ko noćnu jer za dnevnu mi ne valja, a nema šanse da ju bacim. Imam serum za lice (i to 2 različita), za koje ne znam zapravo jel idu prije ili posle kreme ili opće nejdu s kremom, al za kog boga onda uopće imam kremu, i tak sad stoje i čekaju da budu iskorišteni ko noćna. Isto zato jer nema šanse da to bacim. I kapsule za lice, neki koncentrat za bore i ostalo na kaj sam se navukla jer mi Žeža kupla jednom i sad sam ovisna.
Onda mlijeko za tijelo ( bilo na akciji 1+1), ali to stvarno koristim stalno jer moram, pa ajd. Ali… Onda još imam i ulje za tijelo, ulje za tijelo sa šljokicama, losion za tijelo, losion za tijelo sa šljokicama, maslac za tijelo i sprej za tijelo, mlijeko kaj je Žeža kupla jer bi mi se možda moglo dopasti i tak. Nemam pojma kaj će mi to sve. Sad je sve u opticaju dok opet ne zaključim da bi možda trebala koristiti jedno po jedno. Imam suhi šampon za kosu, ono za volumen kose, 2 ulja za kosu, nekaj iz salona kaj je za sve na kosi i to je super, parfem za kosu, sprej za zaštitu od sunca za kosu, pjenu za kosu, masku za kosu i silikon za vrhove, a od svega koristim kokosovo ulje i šampon. I suhi šampon. To imam 4 kom – jedan koji koristim jer mi je super, drugi isti takav jer to oće naglo nestati i onda imam problem i 2 koja mi ništ ne valjaju al mi je žal hitit pa služe ko prva pomoć kad mi ovog super nestane, samo kaj tog nikad ne nestane jer stalno imam zalihu. Sad sam shvatila da bi ta 2 fakat mogla hitit. Neću nekom davat jer ne valjaju.
Ajde, uspjela sam se pribrati, pa sad bar za čišćenje lica umjesto maramica, mlijeka, tonika, ulja i neznamčegasvene imam samo micelarnu.
Al zato imam 17 maski za lice, 28 labela/sjalila/to nekaj za usnice i hrpetinu testera koji čekaju da nekaj eventualno potrošim pa onda krenem isprobavat… u svakoj vrećici, torbi, ruksaku, koferu itd imam kremu za ruke i labelo. A imam puno torbi. Al to je već druga priča. Sad sam spakirala sve te neke testere i putna pakiranja i idu s menom na more. Tak za 4 meseca. Nikad se toga nebum rešila.
A dekorative se nisam ni dotakla. I opće nije hrčak sindrom jer mi sve to treba. I nemojte me sad probati spašavat jer ja opće nemam problem s tim kaj toga ima tak puno, to mi je super. Stalno se imam čemu veselit. Uvijek nekaj novo. I sad jedva čekam neki testerbox da vidim kaj bum dobila…

Ne trebam odvikavanje, dobro sam. Svejdeno bi neka grupa za podršku dobro došla. Fala.

Kisi.

 

 

Proljetno čišćenje

 

 

20180210_163432Čarape: Stara fotka još otkad je bilo zima. Zato jer sam za vikend bila svugde i nisam ništ novo ni slikala ni kupila, aliiiii. Idem danas to obavit. Bar su najlonke. Follower bu sretan.

 

Pokušavam si očistit ormare.. Prdekovu oblekicu sam fino spremila po brojevima i to samo poslikam pred jesen i stavim prodat. Taj dio nije problem.
Ali onda sam krenula u svoj ormar… Well… Veli moja šogi da Kovačići imaju žešći hrčak sindrom.  Ma neeeeee. Opće. Tata čuva čarape stare 20 godina. Zapakirane. Nisam sigurna da su još dobre, al u najlonu su.
Kaj se tiče mog ormara – jes da cvilim ko i sve babe da si nemam kaj obuć, a ormar prepun, al kaj tam sve nutra ima, mogla bi buvljak otvorit.

1. Obleka “smršavila bum”
Neki dan mi se frendica smijala jer čuvam svoje mršave levisice prek 15 godina. Da je to bar sve kaj čuvam.  Imam majica koje su mi nekad tak super stajale. Sad kad ih probam, ko da se nasukani kit pokušava uvući u steznik. Nema di nekaj ne ispada van. Ma nek ipak još malo stoje, budem ja skinula kile, pa bum možda jednom opet stala u to. (Još uvijek u to vjerujem unatoč svim pokazateljima da se to nikad nebu dogodilo. Nada umire posljednja. Problem je jedino kaj zbog toga nemam mjesta u ormaru.) Posebno mi je teško baciti stvarčice od prije porodiljnog. Gornji dio još nekak, ali hlače… Prokleti kukovi, raširilo se to i sad neće u faking hlače i to je strašno. No, ok znam da je problem u špeku. Budem. Krenula sam. Evo, samo što nisam. ( Već sam godinu dana u teretani i još ne stanem u to. Trener tvrdi da ima veze s tim kaj trpam u sebe. Polako si mislim da možda ipak ima praf.)

2. Obleka “bude to jemput opet moderno” 
Pa kaj oćete. Vrnulo se. Evo Šišmiš rukavi. No, nije tak tragično ko oni osamdesetih, ali su se vrnuli! Doduše, sumnjam da bum ikad opet obukla sve one kratke haljinice i bluzu s podstavljenim ramenima i sako koji je sačuvaj bože, nisam ga nikad obukla, ali možda ono ipak jednom, nekad… Pa šteta ga je, novi je i tak to…
Imam bome i tih nekih stvari kaj se odavno više ne nose, ali onda kad se nosilo mi je to bilo tak super da nebrem sad to bacit, možda bi bude opet super ( mislim da nikad, al hrčak sindrom…)

3. Obleka “jemput kad bu jako zima”
Ogromne debele veste. Podstavljene hlače koje nema šanse da navučem na sebe. Štucne. Kape koje nikad ne nosim niti sam ikad nosila. Šalovi 15 komada, nosim 2. Da neko vidi kaj sve čuvam, mislil bi da živim na Aljaski. Opće ni ne znam otkud mi sve to. Bitno da si imam. Možda da nabavim još koje štucne jer bu vani – 50 nekad, pa da me ne iznenadi. (Ok, mislim da ovo ipak odlazi iz kuće jer fakat nema smisla.)

4. Obleka “dobro je za po doma”
Gadna kategorija jer u nju spada sve kaj nije za po vani. Stare trenirke. Stare dukse. Stare čarape. Stare tajce. S rupama. Al ono, tople su i udobne. Nemam piđamu, pa stare majice za spati. Potkošulje za koje nemam pojma kaj delaju u ormaru jer to opće ne nosim. Sve kaj je staro i ima kakvu rupu je za po doma. Jbt, ko da vrt okapam ili hodam graha brat, pa mi žal nositi po doma nekaj celo. ( Nije da je okapanje vrta i branje graha loše. To je super. Nekad sam išla u polje dok su deda i baka bili s nama. Tam se takva obleka nosi, koju ti nije žal.) I onda kupiš nekaj za posel, to se ofuca s vremenom i eto za po doma. Toga za po doma ima da bi dućan otvorila. Kaj isto nije bedasta ideja. To niko nema. “Obleka za po doma”. Nemojte mi sad fkrasti ideju jer ju idem patentirat.

5. Obleka “zaboravila sam da to imam”
Toga obično bude u dnu ormara, nekoj vrećici kaj sam si pospremila ili ispod kreveta. Joooj, pa gle to su one hlače kaj sam si kupila u Italiji tam negde devedesetosme, pa sam zaboravila na njih! Ali opće ih nisam nosila! A baš su dobre! Možda bum si jemput to obukla kad bum trebala izgledat ko klaun! ( je, ne pašu si s ničim, izgledaju čudno i nejdu na mene, ali kaj bi to bacali kad bum smršavila pa može za po doma.)

6. Čarape
Mislim da objašnjenje nije potrebno.

Mogu ja to. Još samo da objasnim sama sebi da mi sve to ne treba i na konju sam.

 

O rasparenim čarapama

IMG_20180411_111213_893

Čarape: Imam, hvala. Ne baš ove na fotkici, mada su i te kjut. Ionak je zvijezda s fotke bookmark s vešticom 😀

 

Nije petak 13. Još. 😀 Al bude. Pa u to ime sam danas navukla 2 različite čarape, a da to uopće nisam ni skužila do maloprije dok nisam došla na posel. A valjda ni nebi da ne mijenjam cipele na poslu. No kaj, ko da vi to ne radite. Doma obujem nekakve trkaće u kojim mogu ganjati tramvaje i žuriti se do posla, a ovđe imam štikle. Nema smisla bit na poslu u ravnim cipelama. I to imam nekoliko štikletina, tak da mogu kombinirat. Ako ikad odem odavde, moram se sjetit pokupit cipele. Ostalo sve može ostati.

No, uglavnom – prvo danas nemam pamučne čarape, imam najlonske crne soknice s uzorkom. Jako su slatke, svaka za sebe. Svaka ima drukčiji uzorak. Pa nije ni čudo da nisam skužila, već sam pričala kak to zgleda dok ujutro pokušavam dojti sebi. Al nije to problem. Imam još jedan takav par. Samo kaj su te 2 u vrećici za rasparene čarape i čekaju još od prošle jeseni da se pojavi neki par. Dobro da ih nisam bacila u međuvremenu. Bila sam uvjerena da ih je pojela vešmašina. Sirota je i krepala u međuvremenu pod optužbom da jede čarape.

Jer, gledajte. Imam dete i nemam vremena i stan mi često zgleda ko da je bila premetačina za drogu. Međutim, kad su čarape u pitanju, poštuje se procedura. Ova tu:

PROCEDURA ZA ZBRINJAVANJE ČARAPA (molim slijediti korake prema redoslijedu i po mogućnosti ne preskakati)

korak 1:   Čarape se peru posebno. Dok se skupi za mašinu. I onda se peru samo čarape. Znam, puno je to čarapa. Ali pokušavamo izbjeći jedenje i nestajanje (mene to ne muči preveć jer ionak navučem 2 različite, ali ima nekih koje su mi baš kjut i nebi da jedna onda ode pa-pa, a muža ipak nebrem poslat van s jednom stopalicom, a drugom normalnom). I onda ih tak lakše pratim.

korak 2:   Idu posebno u sušilicu, samo čarape. Sušilica nije dosad imala nikakvih incidenata, ali s tim spravama se nikad ne zna. Pa ak su sve još tu posle vešmašine, a u sušilici nestanu, znamo koga bumo optužili.

korak 3:    Kad se fino osuše, onda ih po 2 iste (moram to naglasit, ako navučem različite, ne znači da ih i spremim tak), smotam u smotuljak i pospremim. I svoje i muževe i detetove. 

korak 4:   Ono kaj slučajno ostane neraspareno ( dogodi se i najboljima – ponekad ne pokupim sve u mašinu ili koja ispadne po putu na sušenje ili ju nađem u nekom ćošku zaboravljenu), ide u vrećicu za rasparene čarape i čeka svoj par. Neke tak čekaju već godinama. Nikad ne znaš. Možda ova druga ima amneziju i  ne zna da se treba vratit doma. 

Čarape se bacaju tek kad zarade rupu i to samo zato jer nemam pojma di mi je igla i konac. A i da znam, neda mi se. Moguće da izmislim nekakvo recikliranje sam zato da neke ipak ne moram bacit.

E, i sad, očito sam si smotala tak 2 crne čarape i uvjerena kak je to par istih čarapa, spremila ih u kutiju. A druge 2 proglasila rasparenim. Vjerojatno sam to radila u mraku jer ne vidim drugo objašnjenje. Pijana nisam bila, majke mi.

A danas ujutro sam ih tak i navukla na noge. Došla do zg. Pa kaj. U ranu zoru ne gledam i ne vidim dobro. Pogotovo crne čarape. Evo vam slika, pa proučite. Nisam ja kriva. I sad takva hodam po uredu i sve si mislim da vjerojatno nebu niko ni skužil.

IMG_20180411_094846_899

I da, petak 13 je za 2 dana…. Očekujem jedan prilično zanimljiv dan 😀

( Zapravo sam htela reći s ovim da nek mi neko kupi koje čarape, pa vidite da gluposti delam 😀 )

 

PRIČE O PLIŠANIM MEDVJEDIĆIMA

 

IMG_20180316_104344_133

Čarape su ninđa kornjača, isto ko i pidžama. Ne, nije ga prošlo 😀 Ne pitajte 😀

 

 

Ova preslatka zbirka pričica nema nekog autora.  Ali zato ima 15 predivnih pričica. Kratkih, slatkih, poučnih i zanimljivih. 15 plišanih medvjedića u ulogama s kojim se može poistovjetiti svako dijete. Dovoljno kratkih da zadrže pažnju, dovoljno zanimljivih da moj Prdek ima potrebu pričati o njima i još usput krasno ilustriranih. Također su pisane velikim štampanim slovima, pa mali čitaoci mogu i sami pročitati koju, a da im to ne predstavlja problem ni napor. Putujućem peseku se isto jako sviđaju i svaku večer pročitamo barem 3.

Nisu to klasične pričice, ali takve ni ne tražimo. Iz svake od ovih jednostavnih, na par stranica predstavljenih situacija, i dijete i mi možemo nešto naučiti, možda upozoriti ili prisjetiti se ponovo proći neke situacije ili lekcije.

Svaka od tih 15 pričica ima svog glavnog junaka, i u svakoj je to neki plišani medek.

 

 

 

Pa imamo Istraživača Edu koji uz svog prijatelja Matiju istražuje prirodu i suočava se sa strahom….

20180316_092224

 

Medvjediće na pikniku koji uče djecu da nema mjesta za sebičnost i to što je netko manje spretan u nekim stvarima može nadoknaditi upornošću i vježbom …..

20180316_092315

 

Izgubljenog medu koji strpljivo čeka svog dječaka i uči da pomoć stiže neočekivano i nenadano i da ljubav nema granica…..

20180316_092433

 

Medinu predstavu, o Medi koji ostvaruje svoje snove i postaje mađioničar, a u isto vrijeme prevladava strah i tremu i uspijeva u svojoj namjeri…

20180316_092554

 

Tino slavi rođendan, o medvjediću koji na svoj veliki bitan dan umalo ostane razočaran, ali uvidi da su prijatelji uvijek tu kad ih trebaš…..

20180316_092633

 

Stari medo, o medvjediću koji je već dugo obiteljska igračka, podrapan i prašnjav i star, no svejedno drag i vrijedan, ali zapravo treba samo malo pažnje i brige da opet postane ona sjajna blistava igračka kakav je i bio…

20180316_092718

 

Velika Mazina pustolovina, o medvjediću koji krišom ode sa svojim dječakom u zabavni park i obojica nauče o utješnoj blizini drage osobe i strahu koji je uvijek manji u dvoje…

20180316_092759

 

Sasvim novi medo, o novom medvjediću u društvu, prihvaćanju i snalaženju…

20180316_092908

 

Novi dom za Bubicu, o preseljenju u novi dom, novim okolnostima, novim uvjetima, snalaženju i prilagođavanju…

20180316_092956

 

Medvjedić kojeg nitko nije želio, o prijateljstvu, podršci i pomoći…

20180316_093057

 

Olimpijada igračaka, o tome da i najmanji mogu postići velike rezultate, samo ako se usude…

20180316_093140

 

Mrzovoljni mrgud, o tome da prijateljstvo može riješiti svašta i da je sreća uvijek nadohvat ruke…

20180316_093224

 

Medvjedica na plaži, o pustolovinama i čuvanju dragih stvari…

20180316_093309

 

Usamljeni medvjedić, o brizi za igračke kojima se više ne igramo i pronalaženju nove svrhe za njih jer ih sigurno netko drugi želi i treba…

20180316_093350

 

 

Laku noć, maleni, o spremanju na spavanje, strahu od mraka i o tome da je mama i utjeha i sigurnost…

20180316_093458

 

Izdaje biblioteka Loptica. Ne znam da li ima za kupiti, mi smo ovu posudili. Moje tople preporuke, posebno za pred spavanje ❤

Znam da te priče za klince nisu sad neki ne znam kakav literarni uradak koji zahtijeva stranice studijskih promišljnaja, ali ja volim da su zabavne, poučne i da imaju glavu i rep. I lijepe ilustracije. I neodoljive korice. A ova to ima 🙂 Uživajte 🙂

 

20180316_093621

 

RIP vešmašina. Al je zato proljeće :)

IMG_20180312_112626_193

 

Čarape: Shut up 🙂 Muller. Nemam ništ za dodat.

Rune su mi jedna od dražih knjiga, a Joanne među dražim autorima. Cvjetić jer je proljeće 🙂

 

Ponedjeljak je. Za slučaj da neko nije primjetil. I proljeće je vani. Za razliku od prije tjedan dana. Bar je otvorena sezona najlonki s uzorkom. I šosova. Čekam da skužim da nemam kaj obuć iz punog ormara.

Jučer mi je riknula vešmašina. Fino se izdimilo, taman na centrifugi. Sve smrdi po spaljenoj plastici uključujući posteljinu koja se unutra prala.

A nego kad bi trebala riknut vešmašina, nego u nedjelju. Majstori ne rade. Popodne ni dućani ne rade. I ofkors da izabere riknut kad pere. Tak da malo skupljaš vodu i to. Ma nije bed, bumo preživeli par dana bez vešmašine, u 5 dana se skupi samo tolko da sirota celi vikend pere. (Opće me strah kaj bu ak bum bez nje jedno vreme, možda se zgubimo u zmazanom vešu). Zato i je riknula. Pretpostavljam da joj dopizdilo imat radne vikende. To kaj je imala 5 dana u tjednu fraj, to se ne računa, jel. Sad fino ide u otpad, pa nek joj bu.

I još je ostala cela hrpa veša neoprana i neki tepisi i svašta kaj sam namjeravala oprat za vikend i sad figu. Pa me onda pitaju zakaj Prdeku kupim 15 komada hlača. Eto zato. Da kad rikne vešmašina imam kaj detetu za obuć. Zato i ja imam 150 pari čarapa. Nikad ne znaš.

I sad za majstora moraš čekat ponedjeljak, pa dok taj dođe, pa neko treba bit doma, pa pogleda, pa pregleda, pa ju nedajbože odnese i onda popravlja 2 tjedna, pa onda javi da se nebre popravit ili pljune cifru da ti je zlo, pa onda začas opet rikne… Malo smo se gledali i onda smo zaključili da nemamo mi vremena za to. Već sam kupila drugu. Zvali frenda, pitali kaj se isplati, ošli na internet, kupili. Nadam se da bu došla do petka. Jer ak ne dođe, morala bum nosit veš nekud prat ili skupljat u kupaoni, a ni jedno ni drugo mi se ne sviđa.

No dobro, ok, priznajem da mi nije baš tolko krivo vešmašine jer sam si sad kupila neku koja pere kad se meni hoće i još ima tak nekih stvarčica i lepo zgleda 😀 Ionak je bila najstariji uređaj u stanu. Još malo pa bi u oldtajmere išla.

Uglavnom, toplo je vani. I to mi je malo ipak prenaglo, ak se uzme u obzir da sam prije 5 dana hodala još u bakanđama za snijeg i skijaškoj jakni. I sad to sve lepo i dalje stoji u hodniku jer Vakuli nije za vjerovat. Kaj ja znam kaj tom vremenu more past na pamet u sljedećih 10 dana, a bogami mi se neda svaka 2 tjedna hodat u podrum po potrepštine prilagođene vremenu vani.

Ali sam svejedno doma proglasila proljeće. I veselim se 😀 (Makar to znači da sad moram na pedikuru, depilaciju, solarij i pojačati teretanu, dejmet 🙂 ) Fino sam si ukrasila s cvećem i vazama i leptirićima i kupila sam košaricu i čokoladna jaja koja bu Prdek pojel. Nek se dete veseli. I prozore otvorila i grijanje nije bilo upaljeno, jeeej 😀 Deda mraz i snjegovići su mi još uvijek na prozorima, kaj sad. Bum skinula do ljeta. Nebrem najti piceke od prošle godine da zakeljim gore, pa nek budu ( Eto vidite kaj se dogodi ak se skine to dole. a da ne velim da onda moraš i prozore prati.)

Al toplo je i to lajkam 🙂 Sad bar nemam jutarnje šokove dok ujutro ujutro guram nos kroz prozor 😀 ( Imam zato neke druge, o tom nekom drugom zgodom…) I mogu na kavu na terasu i glumiti guštera 🙂 I to i bum. Ajde bok. Kisi, kisi ❤

 

Sjećanja i neke stare sjete…

 

IMG_20180302_130604_324

Čarape: Tople dokoljenke sa srčekima. Garant bi mi baka kupila slične. Jer dokoljenke su dokoljenke. Penti. Na sniženju.

 I bajke su bajke. Nekako pašu u današnju priču.

Parfem jer… Well, jer je tu. Iz jednog prozora u adventskom kalendaru. Douglas.

 

Nisam ti danas još mislila napisati pismo, nekako sam mislila za tvoj rođendan… Imamo još koji dan, pa ožujak je tek na početku. I još nema zelenih listića na drveću… Ni cvijeća…

Ali sjetila me ujutro ova zakašnjela snježna zima na tvoje dvorište. Na kućicu i toplu kuhinju u ranu zoru, dok se sve polako budilo i pripremalo za još jedan dan, osim mene. Ja sam u to doba još čvrsto spavala, gore u maloj hiži, na jastucima koje si ti sama napravila. Nikad me nisi budila, iako sam često prespavala doručak. Čak ni kad bi se već bližilo podne i svi drugi klinci bi već odavno bili budni, a posebno ne zimi. I nikako ne dok se u kuhinji nebi dobro zgrijalo. Bilo je isto, imala ja 5 ili 15 godina. Briga i ljubav je bila uvijek jednaka. U sobama u gornjoj hiži je bilo hladno jer se gore nije grijalo, ali je toplina tvoje duše učinila da se to ne primjećuje, pa sam čak i ja, onakva zimogrozna, brzo izletavala iz kreveta i trčala dolje u kuhinju, a da nisam ni primjetila da je temperatura unutra skoro ko i vani. Za razliku od sad, kad se ujutro grijem na ljestve radijator da dođem k sebi 😀

Tuga, ona stisnuta, beznadna i neizreciva, onakva samotna, teška i nepodnošljiva, ona koja te guši, ali koju ipak ne želiš pustiti jer ti je to jedino ostalo… Nje nekako više nema. Godinama je nema, ali to zapravo uvijek shvatiš na prepad.  Rastopila se, razvodnila, raspršila i pretvorila u neku vrstu povremene sjete i nostalgije, ali lagane i bez težine.  U sjećanja. U nevidljive zagrljaje i još uvijek žive slike moje djetinje bezbrižnosti…  Bezvremene i sjajne, iste ko i prije toliko godina. Ista je to energija, ista ljubav, ista ti, ista ja ❤

Neću ti pisati da fališ. Ionako znam da si zapravo stalno tu. Samo sam ti htjela čestitati još jedan rođendan, ovaj tu -zemaljski. Nije bitno koji, godine su neki tamo broj. Ponekad brojim samo one u kojima te nema tu. Htjela sam ti zahvaliti za svu prisutnost, svu nježnost i podršku. Za to jer te još uvijek osjećam. Ponekad kroz ruže koje još cvatu na dvorištu, recepte koje pokušavam ponoviti, ovaj snijeg u hladno jutro. Slike i ljude koje ponekad sretnem. Kroz vrijeme i prostor, zagrljaje u snu… Ponekad tihi šapat kraj uha ili nestvarni blagi dodir, onakav za koji se pitaš da li ga je uopće bilo…

Na ulicama se sad sanjkaju neki drugi klinci. Netko drugi radi snjegoviće u snježna jutra. I neke druge bake griju mlijeko i peku peciva za promrzle nosiće… U istom selu, iste kuće, skoro iste ograde, neki isti ljudi, neki novi klinci… promijenilo se vrijeme u treptaj oka… Ali mi smo ti još uvijek tu, i zauvijek postojimo u onom vremenu kad smo mi bili mali, a vi malo mlađi i još uvijek s nama. Neko drugo, prošlo doba, a ipak se još često zateknem s tobom tad… I tu i takvu sliku uvijek nosim sa sobom.

Grlim te, moja tetika ❤ Sve najljepše ti želim ❤

O temperaturama ili zakaj ne volem dok je vani preveć minus

 

IMG_20180228_135617_348.jpg

Čarape: Debele ofkors. Ove točke nisu optička varka nego su fakat tak napravljene. Penti. 10 kn.

Starlet Palette je u biti poklon za nekog , al mi je lepo pa sam stavila. Douglas.

Gumice ne nosim, biseri su moji, a anđelek poklonče od jedne cure 🙂

 

Jedva čekam da ove “vrućine” vani popuste. Ne to kaj mi je zima, nego jer mi je vruće! Ok, je – 800 vani, al danas sam jedva čekala ujutro da promolim nos van. Je, znam kaj sam neki dan napisala. Ono vrijedi za umjerene vanjske temperature do -5.

Jerbo, gledajte. Mi doma prek noći isključujemo grijanje. Ono, stavimo na cca 15C. I onda se ja možda šokiram dok se izvučem iz toplog kreveta jer grijanje ne radi i zgledam ko pomahnitali raščupani pustinjak dok se ne zgrijem, ali mi je nos prohodan i nisam mokra ko miš 5 put po noći jer malo imam deku na sebi, a malo ne. Ovo kad je vani malo preveć u minusu, onda i termostat ima šou program i makar je stavljeno na 10-tak stupnjeva, grijanje RADI!!! Onak prek noći. Fuj. Užas. A inače imamo uvijek otvoren prozor, osim kad je minus miljon. Ali ako grijanje isključiš skroz, možda ti ujutro ne proradi uopće, pa odi na wc ak se usudiš. O tuširanju da ne pričam. E pa onda fino ostaviš na cca 10-tak stupnjeva i nije ti ni na kraj pameti da to po noći i dalje grije ko da je na 30… Jooooj….

Prvo sam se valjda 10 put zbudila, ili mi je bilo vruće i sva mokra, ili mi je bilo zima jer sam se otkrila. S tim da u spavaćoj ne grijemo. Onda sam se digla sa suhim grlom, svačim u nosu, jedva sam disala i glava me bolila. I nema zraka. Pa onda kaj napraviš prvo? Pa ko i svi normalni ljudi dok je vani -15. Otvoriš sve prozore da dođeš sebi. Gurneš glavu pod pipu. Popiješ litru vode. Špricaš ko sumanut one akvamaris bedastoće, pa kišeš jedno vreme. Na kraju ne znaš jel zima ili ljeto.

Imam i onaj difuzor doma ilitiga ovlaživač zraka usput. Lepo zgleda. Ide nekakva para van. Piše do 30 kvadrata, zato i je u dnevnoj, spavaću ne grijemo, kuhinja se često lufta. I ima boje koje se mijenjaju. Lepo za videt. Al mi se čini da to za tu kvadraturu nije. Pa onda fino opet krpe na radijator. Nek se isparava. Znam da su za to pisali da nije zdravo ( ko i 99% stvari koje inače pod normalno radimo pa je sad odjemput otkriveno da sve ubija). Kaj me briga. Suhi zrak je, suho grlo i nos i to mi ide na žifce.

A da ne velim kak se šminkat krasno dok se tak digneš. Koža mi je suha ko da sam mumija. Pa ajd onda natrpaj gore sve i svašta da malo dođe sebi, pa onda još to sve sredi da ti fasada stoji na mjestu. Jednom sam stavila nedovoljno kreme, pa sam već namazala cc kremu i onda skužila da fali vlage, pa sam išla s običnom kremom prek toga. Nemojte to radit. Nemam adekvatnu riječ za to kaj se stvorilo na licu. Ali je uglavnom micelarna bila u upotrebi iste sekunde. I kremu za ruke potrošim u tjedan dana jer si namažem valjda 15 put u pol sata, sve prije nego odem iz stana. Zato ih i imam u svim torbama i većini džepova.

No, uglavnom, napokon sam ja to nekak sredila, napila se vode, prozračila to sve skupa zajedno i onda sam se naravno već smrzavala, pa sam zaprla prozore i navukla na sebe sve to kaj inače navučem dok je vani ovak i mislim da mi je to zadnji put. Prvo kaj sam crkla još 10 min dok sam čekala kad bu vreme za pokret, a drugo – fakat nije neka razlika -2 i – 15 da mi bi trebale duple štrampe i 3 majice za prejti 500 metri do auta, a i do posla se zdrži.  A ja sam glupača navukla štrampe, hlače, čarape tanje i čarape debele i na to čizme i onda se čudim kaj mi je teško.

Nebum napisala da jedva čekam ljeto. Pobogu, pa godina je tek počela, tek smo obavili Valentinovo.  Još oćem i karanfil za Dan žena. I oćem se ujutro naličit kak spada. Idem videt kaj veli Vakula pa da se znam pripremit. Čujemo se.

 

Tadaaaam :D Eto ga, imamo blog!

 

kiss

Čarape: Dokoljenke s pusom.

Penti, 15 kn na sniženju.

Raspoloženje: Faking Valentinovo.

 

No, nije baš faking Valentinovo, al nekaj sam morala napisat😂

Eto na, blog! Ta daaaaaaam 😀 ( De su tu smajlići, trebam sad fanfare i torte i srčeka, a neda mi se ić na fejs kopiravat. Jesam plava, kaj sad. )

No, uglavnom, ne znam kaj mi je bilo da idem ovo prtljat jer već tjednima pokušavam to složit da na nekaj liči, pa je ovo donekle pristojno. A i iskreno, neda mi se više. 😀 Danas. Sutra možda opet promjenim, ak se uzme u obzir to da se nemerem odlučit ni oko naslova, a kamoli svega ostalog, tak da se nemojte čudit.

Kaj se tiče tematike mog piskaranja tu, je pa ni tu se nemerem baš odlučit, pa ono. Ostaje svaštara. Ilitiga kaj mi padne na pamet. Kad skužim kak postavit tekstiće pod određeni naslov, budem. Zasad ide tak kak me opere, pa bumo vidli. Kaj vam ja mogu, nisam sposobna držati se jedne teme ili farbe ili čarapa😂

Pa budu i osvrti na knjige i neke stvari koje me piss off i one koje me vesele i crtice iz života i tak to sve nekaj pomalo.

Idu i slikice. Čarapa ofkors. Nisu fkrađene, ja sliknula. Ali kak sam dosad slikala pretežno điđe i Prdeka, nisam ni tu baš na ti, al bude s vremenom bolje… Ne obećavam, al potrudit ćem se.

Jedino još ne znam jel da ovo pišem i na engleskom. Pretpostavljam da zasad nema puno smisla, a i ono – pa ko bi to prevel. Probala ubacit na google. Ne pitajte. Potisnula sam to.

Čak sam se potrudila i otvorit fejs pejđ. Aha. I Instagram. Doduše, tu mi se čini da sam nekaj sprtljala. Budemo popravili s vremenom. Pa kad već piskaram, a nek onda bude kak spada i da me ima posvukud.

Trenutno nema puno tu. Ima neke stvari o meni, i par rečenica okolo čarapa, al to možda izbrišem jer je to bilo samo probno. Ovo oko čarapa. Rubrika “O meni” ostaje, može sam dobit još koju točku, pa svaka čast ak se kome da čitat😂

Tolko od mene. Nije puno, al čoveka veseli.

P.S. Jedino ne znam kaj da radim sa svim onim starim tekstovima koji visidu na fejsu o.O Kak to prebacit tu u neku arhivu? Ili da ne diram? Hm.