Čarape: Shut up 🙂 Muller. Nemam ništ za dodat.

Rune su mi jedna od dražih knjiga, a Joanne među dražim autorima. Cvjetić jer je proljeće 🙂

Ponedjeljak je. Za slučaj da neko nije primjetil. I proljeće je vani. Za razliku od prije tjedan dana. Bar je otvorena sezona najlonki s uzorkom. I šosova. Čekam da skužim da nemam kaj obuć iz punog ormara.

Jučer mi je riknula vešmašina. Fino se izdimilo, taman na centrifugi. Sve smrdi po spaljenoj plastici uključujući posteljinu koja se unutra prala.

A nego kad bi trebala riknut vešmašina, nego u nedjelju. Majstori ne rade. Popodne ni dućani ne rade. I ofkors da izabere riknut kad pere. Tak da malo skupljaš vodu i to. Ma nije bed, bumo preživeli par dana bez vešmašine, u 5 dana se skupi samo tolko da sirota celi vikend pere. (Opće me strah kaj bu ak bum bez nje jedno vreme, možda se zgubimo u zmazanom vešu). Zato i je riknula. Pretpostavljam da joj dopizdilo imat radne vikende. To kaj je imala 5 dana u tjednu fraj, to se ne računa, jel. Sad fino ide u otpad, pa nek joj bu.

I još je ostala cela hrpa veša neoprana i neki tepisi i svašta kaj sam namjeravala oprat za vikend i sad figu. Pa me onda pitaju zakaj Prdeku kupim 15 komada hlača. Eto zato. Da kad rikne vešmašina imam kaj detetu za obuć. Zato i ja imam 150 pari čarapa. Nikad ne znaš.

I sad za majstora moraš čekat ponedjeljak, pa dok taj dođe, pa neko treba bit doma, pa pogleda, pa pregleda, pa ju nedajbože odnese i onda popravlja 2 tjedna, pa onda javi da se nebre popravit ili pljune cifru da ti je zlo, pa onda začas opet rikne… Malo smo se gledali i onda smo zaključili da nemamo mi vremena za to. Već sam kupila drugu. Zvali frenda, pitali kaj se isplati, ošli na internet, kupili. Nadam se da bu došla do petka. Jer ak ne dođe, morala bum nosit veš nekud prat ili skupljat u kupaoni, a ni jedno ni drugo mi se ne sviđa.

No dobro, ok, priznajem da mi nije baš tolko krivo vešmašine jer sam si sad kupila neku koja pere kad se meni hoće i još ima tak nekih stvarčica i lepo zgleda 😀 Ionak je bila najstariji uređaj u stanu. Još malo pa bi u oldtajmere išla.

Uglavnom, toplo je vani. I to mi je malo ipak prenaglo, ak se uzme u obzir da sam prije 5 dana hodala još u bakanđama za snijeg i skijaškoj jakni. I sad to sve lepo i dalje stoji u hodniku jer Vakuli nije za vjerovat. Kaj ja znam kaj tom vremenu more past na pamet u sljedećih 10 dana, a bogami mi se neda svaka 2 tjedna hodat u podrum po potrepštine prilagođene vremenu vani.

Ali sam svejedno doma proglasila proljeće. I veselim se 😀 (Makar to znači da sad moram na pedikuru, depilaciju, solarij i pojačati teretanu, dejmet 🙂 ) Fino sam si ukrasila s cvećem i vazama i leptirićima i kupila sam košaricu i čokoladna jaja koja bu Prdek pojel. Nek se dete veseli. I prozore otvorila i grijanje nije bilo upaljeno, jeeej 😀 Deda mraz i snjegovići su mi još uvijek na prozorima, kaj sad. Bum skinula do ljeta. Nebrem najti piceke od prošle godine da zakeljim gore, pa nek budu ( Eto vidite kaj se dogodi ak se skine to dole. a da ne velim da onda moraš i prozore prati.)

Al toplo je i to lajkam 🙂 Sad bar nemam jutarnje šokove dok ujutro ujutro guram nos kroz prozor 😀 ( Imam zato neke druge, o tom nekom drugom zgodom…) I mogu na kavu na terasu i glumiti guštera 🙂 I to i bum. Ajde bok. Kisi, kisi ❤