Čarape: Za izlazak. Crne s kristalićima. A nekad si moram biti i malo elegantiš, makar nema nikakve veze s temom.
Biseri su iz Oriflejma i rijetko kad to strpam na sebe, hajlajter dan danas ne znam čemu služi, al ga imam i skupi je. I svjetluca se. (Inika)… I tak. Ulje sa šljokicama (Douglas) koristim, ofkors. I tu neku šminku isto. (Essence)
Baš me zanima kak bi današnji klinci reagirali da zviznu u koprive. Mi smo, recimo, u koprivama redovito završavali jednom dnevno. Barem ja. Baka je imala onaj starinski crni bicikl s ogromnim kotačima, na kojem bi se stojećki vozili jer inače noge nebi došle do pedala. Otprilike ko ovaj na fotkici.
Zapravo, mislim da su svi to imali. To nam je bilo glavno sredstvo transporta ako nam se nije dalo pješke. Ili bolje reći, s tim smo divljali po selu kad god odraslima nije trebalo, a to je bilo često. I padali u koprive. To je isto bilo često. Kopriva je uz cestu bilo kolko hoćeš. I to najviše tam di opadneš skup s biciklom, pa nije dosta to kaj se stropoštaš s bicikla na glavu i odereš sve kaj se da, nego još imaš i gube od kopriva koje se satima crvene i sve to skup peče za poludit. Al čim malo prestane, opet ispočetka. Nismo imali vremena za cendranje, imali smo posla. Il se trebalo napelavati pokraj nečije hiže i onda ako taj nije doma, jedno 15 krugova oko sela dok dotičnog ne nađeš i onda bris natrag doma na klupicu pred svoju hižu, jer kaj ako te skužil…; ili nam je palo na pamet zakaj se nebi utrkivali oko sela ko smije dalje i brže i ko bu se jače spotrl jer smo naravno popadali u koprive. Ti bicikli su bili nepoderivi. Osim toga, ostaviš ga pred nečijom hižom ili pri lesi i ne brineš se. Nije nam na pamet padalo da bi nam neko mogel fkrasti bicikl. Ako ga neko nije imal, išlo se peške. Ili te neko na tregeru vozil. Ili na štajngi. Na governalu. Ma, di oćeš, samo da se ide. Jedino do Drave nisam smjela. Deda je uvijek bil u strahu da mi se nekaj ne desi. No, to ne znači da koji put nisam otišla i vratila se s blatnim kotačima, mokra i puna dojmova. Ponekad i s puknutom gumom. Jadni deda se napopravljal guma, blatobrana i governala. A i baka se bome nagledala izranjavanih laktova i koljena, kvrga i čvoruga i guba od kopriva 
Ništ to nije bilo ozbiljno. Samo bi rekla: – “Tetika, dok se buš ženila, sve bu to prešlo.” 
Za one koji ne znaju kak zgleda kopriva:
A bicikl? Bicikl je, mislim, još u garaži kod bake. Trebalo bi provjeriti. 
Čeka neka bolja vremena i pamti naša ludovanja oko sela i po selu. Pamti bezbrojne vožnje do dućana, na groblje, u polje, u posjetu… Pamti i čeka, možda se povijest opet okrene i neki drugi klinci otkriju tajne starog bicikla. Možda im ispriča koju priču iz prošlih vremena. A možda samo posluži za prijevoz. Ovisi znate li slušati
Life&Socks 