Zato, ker se cenim.

Published on by Life&Books&SocksLeave a comment

 

 

IMG_20180305_131053_076

Čarape: Deblje štrample sa slovima. Onak, došlo mi je. Penti – 20 kn – sniženje.

Minijaturistica je sljedeća na redu, a ružu sam si sama kupila. Zato, ker se cenim.

 

 

Gledala sam jučer neku seriju o prepravljanju loših tetovaža. Volim tetovaže pa mi je zanimljivo, pogotovo kad uspiju prek neke žešće gadosti istetovirat takvu sliku da opadneš na dupe. I tak je jučer isto par likova došlo s nekim lošim tetovažama, pričaju, dogovaraju se, tetoviraju, bla, bla, truć… I onda je došla jedna žena. Imala je nekakvog zmajčeka na leđima, a i taj zmaj je zapravo bilo prekrivanje neke gluposti od prije i sve to skup joj je ružno i oće to prekriti. Ok. Sve dok nije izvalila da zapravo oće to prekriti jer je njezinom mužu ružna i stalno joj drži ruku na tome dok se seksaju jer mu je grozno i neće to gledat, pa joj tetovaža uništava seksualni život. WTF?!?

Moram naglasiti da je ženska komad. Nije da je preveć bitno, ali možda neko uzme u obzir.

Imam par pitanja oko ovog.

Prvo:  Ko normalan dok se seksa gleda nečiju tetovažu i razmišlja si kak je ružna?!?

Drugo: Ko normalan dok se seksa s ovakvim primjerkom ženske vrste bulji u tetovažu na leđima (koja je btw i prilično mala), i razmišlja si kak mu se ne sviđa?

I treće: Ti si ideš prepravljati nekaj za kaj si i zaboravila da imaš jer ti je na leđima i ne buljiš u to svaki dan – zato jer se tvom DEČKU ne sviđa?!? Onak, za ozbiljno?!? Na kraju su joj na leđima napravili čudo. Da imam para, sad bi si išla tetovirat točno to. I onda je imala za reći jedino da se nada da bu se to dečku dopalo jer kaj ako nebu. Onak, za boga miloga. Nemam riječi.

Neko bu rekel – glupi Ameri. Nema to veze s Amerima. Uopće. Znam takvih primjera i doma. Jedna se prestala šminkat i brzo skidala pramenove s kose jer se to njenom dečku ne sviđa i sad ako hoće biti s njim, više se nebu šminkala ni farbala jer bu privlačila pozornost. A sad je s njim. I kaj onda ima privlačit pozornost.

Slušam i ne vjerujem. I probaš objasnit, al nejde. Druga je prestala nositi tajce i haljine jer to ističe noge, a onda njezin dečko ima primjedbe jer ju drugi gledaju. Treća bi se jako htela pofarbat u crveno, ali nebu jer ne zna kaj bu muž rekel.

Cure, žene, majke, kraljice, onak, STVARNO?!? 2018?!?

Pazi vamo:
To NIJE normalno. Sirijusli. Opće se ne zajebavam.
Nije romantično, nije slatko, i ne, on te ne voli. ( Isto vrijedi i obrnuto, da nebi bilo zabune).
To je za psihijatriju. Osim ako ti baš skroz ne paše da ti dotični/dotična određuje kaj i kad buš jela, spavala, šminkala se ili ne, išla nekud ili ne, kupila ili ne. U tom slučaju si i ti za psihijatriju i promatranje. Možda i višemjesečni boravak u kakvoj instituciji.  (Više nebum pisala u oba roda jer se valjda kuži da se to podrazumijeva)
A ako ti ipak baš i nije super to kak te on jako voli pa neće da te drugi gledaju i zato se nesmeš šminkat/tetovirat/obrijat glavu, mislim da i sama znaš kaj ti je činit. Da, točno to trebaš napravit. Ne, stvarno to ne radi zato jer ste vi tragična priča Romea i Julije i svi vas hoće rastavit i bolje da ga slušaš jer on zna najbolje. Ali ako imaš mazohističke sklonosti i IQ otprilike ko kućni broj Zagrebačke banke na Trgu, samo izvoli.
Čula sam u više slučajeva, nakon kaj su skužile da buljim u njih u šoku i nevjerici – “Ali on mene voliiiiiii! Niko me više ne bude tak volijooo!” Đizs. Točno. Nebu. Jer vjerojatno neku drugi nebu imal preduvjete za dijagnozu. A to JEJE za dijagnozu, znaš. Nekom drugom ti možda nebu baš bitno kaj si  otišla frizeru i vratila se s unicorn hair. I nikom ništ. Zato kaj to nije njegova glava, nego tvoja. Aha. Ima i takvih. ( Pogledati kod mene doma, al ne dirati, prosim. Najdite si svog.)
Ili ” Ma joj, on ti je tak ljuuubomoran, ja ti opće nesmem na cesti pogledat nikoga… A kaj kad me voooliiii..” Ne. O ljubomori samoj po sebi neki drugi put, to je tek posebna tema.
Daklem, šminkam se, oblačim, kupujem cipele, idem na kave, idem cugat van, idem u kino, maškare, ovo, ono… Zakaj? Zato jer mi je tak došlo. MENI. NE zato jer bu se sviđalo ili ne nekom s kim sam u vezi. Taj može imati svoje prefencije, ali gledaj –  ako se njemu sviđa crvena kosa, a ja se u tom trenutku nebrem odlučiti između crvene i plave, možda se, jer se njemu više sviđa, ofarbam u crveno. Naravno da mu hoću biti zgodna. Ali da mi zabrani da se ofarbam u plavo jer, ne znam, on misli da su plavuše glupe recimo… Well, samo bi se nasmijala. Pogodi kak bi prešel da mi zabrani štikle ili maskaru. Zapravo, kod sljedećeg pokušaja zabrane ičega – kupi prnje, letiš van.
A pametovanje oko toga kak te jako voli pa oće da hodaš okolo ko da si iz močvare pobegla da te niko ne gleda… Ja bi se malo zamislila. Najbolje da se sama doma zavežeš za radijator tak da nebreš ni pobeći nikud i da te fakat niko ne vidi. Jer ti je sljedeće zabrana kretanja. Zato jer te jako voli, pa da mu te neko ne ukrade. Ili zato jer se sigurno kurvaš po vani, ima da si unutra i ne mrdaj. Samo ostavi dovoljno dug lanac da moreš do sudopera, usisavača i veš mašine. Neko mora i očistit tu i tam. A i kupi si štitnike odma jer ak nekaj zajebeš, garant ti slijedi kakva disciplinska. I onda imamo za koju godinu u najboljem slučaju parnicu na sudu di ionak pol ne veliš, a možda ga počneš i branit nakon nekog vremena, ili crnu kroniku. Pa ti vidi. Nije da te nisam upozorila.

Sjećanja i neke stare sjete…

Published on by Life&Books&SocksLeave a comment

 

IMG_20180302_130604_324

Čarape: Tople dokoljenke sa srčekima. Garant bi mi baka kupila slične. Jer dokoljenke su dokoljenke. Penti. Na sniženju.

 I bajke su bajke. Nekako pašu u današnju priču.

Parfem jer… Well, jer je tu. Iz jednog prozora u adventskom kalendaru. Douglas.

 

Nisam ti danas još mislila napisati pismo, nekako sam mislila za tvoj rođendan… Imamo još koji dan, pa ožujak je tek na početku. I još nema zelenih listića na drveću… Ni cvijeća…

Ali sjetila me ujutro ova zakašnjela snježna zima na tvoje dvorište. Na kućicu i toplu kuhinju u ranu zoru, dok se sve polako budilo i pripremalo za još jedan dan, osim mene. Ja sam u to doba još čvrsto spavala, gore u maloj hiži, na jastucima koje si ti sama napravila. Nikad me nisi budila, iako sam često prespavala doručak. Čak ni kad bi se već bližilo podne i svi drugi klinci bi već odavno bili budni, a posebno ne zimi. I nikako ne dok se u kuhinji nebi dobro zgrijalo. Bilo je isto, imala ja 5 ili 15 godina. Briga i ljubav je bila uvijek jednaka. U sobama u gornjoj hiži je bilo hladno jer se gore nije grijalo, ali je toplina tvoje duše učinila da se to ne primjećuje, pa sam čak i ja, onakva zimogrozna, brzo izletavala iz kreveta i trčala dolje u kuhinju, a da nisam ni primjetila da je temperatura unutra skoro ko i vani. Za razliku od sad, kad se ujutro grijem na ljestve radijator da dođem k sebi 😀

Tuga, ona stisnuta, beznadna i neizreciva, onakva samotna, teška i nepodnošljiva, ona koja te guši, ali koju ipak ne želiš pustiti jer ti je to jedino ostalo… Nje nekako više nema. Godinama je nema, ali to zapravo uvijek shvatiš na prepad.  Rastopila se, razvodnila, raspršila i pretvorila u neku vrstu povremene sjete i nostalgije, ali lagane i bez težine.  U sjećanja. U nevidljive zagrljaje i još uvijek žive slike moje djetinje bezbrižnosti…  Bezvremene i sjajne, iste ko i prije toliko godina. Ista je to energija, ista ljubav, ista ti, ista ja ❤

Neću ti pisati da fališ. Ionako znam da si zapravo stalno tu. Samo sam ti htjela čestitati još jedan rođendan, ovaj tu -zemaljski. Nije bitno koji, godine su neki tamo broj. Ponekad brojim samo one u kojima te nema tu. Htjela sam ti zahvaliti za svu prisutnost, svu nježnost i podršku. Za to jer te još uvijek osjećam. Ponekad kroz ruže koje još cvatu na dvorištu, recepte koje pokušavam ponoviti, ovaj snijeg u hladno jutro. Slike i ljude koje ponekad sretnem. Kroz vrijeme i prostor, zagrljaje u snu… Ponekad tihi šapat kraj uha ili nestvarni blagi dodir, onakav za koji se pitaš da li ga je uopće bilo…

Na ulicama se sad sanjkaju neki drugi klinci. Netko drugi radi snjegoviće u snježna jutra. I neke druge bake griju mlijeko i peku peciva za promrzle nosiće… U istom selu, iste kuće, skoro iste ograde, neki isti ljudi, neki novi klinci… promijenilo se vrijeme u treptaj oka… Ali mi smo ti još uvijek tu, i zauvijek postojimo u onom vremenu kad smo mi bili mali, a vi malo mlađi i još uvijek s nama. Neko drugo, prošlo doba, a ipak se još često zateknem s tobom tad… I tu i takvu sliku uvijek nosim sa sobom.

Grlim te, moja tetika ❤ Sve najljepše ti želim ❤

O temperaturama ili zakaj ne volem dok je vani preveć minus

Published on by Life&Books&SocksLeave a comment

 

IMG_20180228_135617_348.jpg

Čarape: Debele ofkors. Ove točke nisu optička varka nego su fakat tak napravljene. Penti. 10 kn.

Starlet Palette je u biti poklon za nekog , al mi je lepo pa sam stavila. Douglas.

Gumice ne nosim, biseri su moji, a anđelek poklonče od jedne cure 🙂

 

Jedva čekam da ove “vrućine” vani popuste. Ne to kaj mi je zima, nego jer mi je vruće! Ok, je – 800 vani, al danas sam jedva čekala ujutro da promolim nos van. Je, znam kaj sam neki dan napisala. Ono vrijedi za umjerene vanjske temperature do -5.

Jerbo, gledajte. Mi doma prek noći isključujemo grijanje. Ono, stavimo na cca 15C. I onda se ja možda šokiram dok se izvučem iz toplog kreveta jer grijanje ne radi i zgledam ko pomahnitali raščupani pustinjak dok se ne zgrijem, ali mi je nos prohodan i nisam mokra ko miš 5 put po noći jer malo imam deku na sebi, a malo ne. Ovo kad je vani malo preveć u minusu, onda i termostat ima šou program i makar je stavljeno na 10-tak stupnjeva, grijanje RADI!!! Onak prek noći. Fuj. Užas. A inače imamo uvijek otvoren prozor, osim kad je minus miljon. Ali ako grijanje isključiš skroz, možda ti ujutro ne proradi uopće, pa odi na wc ak se usudiš. O tuširanju da ne pričam. E pa onda fino ostaviš na cca 10-tak stupnjeva i nije ti ni na kraj pameti da to po noći i dalje grije ko da je na 30… Jooooj….

Prvo sam se valjda 10 put zbudila, ili mi je bilo vruće i sva mokra, ili mi je bilo zima jer sam se otkrila. S tim da u spavaćoj ne grijemo. Onda sam se digla sa suhim grlom, svačim u nosu, jedva sam disala i glava me bolila. I nema zraka. Pa onda kaj napraviš prvo? Pa ko i svi normalni ljudi dok je vani -15. Otvoriš sve prozore da dođeš sebi. Gurneš glavu pod pipu. Popiješ litru vode. Špricaš ko sumanut one akvamaris bedastoće, pa kišeš jedno vreme. Na kraju ne znaš jel zima ili ljeto.

Imam i onaj difuzor doma ilitiga ovlaživač zraka usput. Lepo zgleda. Ide nekakva para van. Piše do 30 kvadrata, zato i je u dnevnoj, spavaću ne grijemo, kuhinja se često lufta. I ima boje koje se mijenjaju. Lepo za videt. Al mi se čini da to za tu kvadraturu nije. Pa onda fino opet krpe na radijator. Nek se isparava. Znam da su za to pisali da nije zdravo ( ko i 99% stvari koje inače pod normalno radimo pa je sad odjemput otkriveno da sve ubija). Kaj me briga. Suhi zrak je, suho grlo i nos i to mi ide na žifce.

A da ne velim kak se šminkat krasno dok se tak digneš. Koža mi je suha ko da sam mumija. Pa ajd onda natrpaj gore sve i svašta da malo dođe sebi, pa onda još to sve sredi da ti fasada stoji na mjestu. Jednom sam stavila nedovoljno kreme, pa sam već namazala cc kremu i onda skužila da fali vlage, pa sam išla s običnom kremom prek toga. Nemojte to radit. Nemam adekvatnu riječ za to kaj se stvorilo na licu. Ali je uglavnom micelarna bila u upotrebi iste sekunde. I kremu za ruke potrošim u tjedan dana jer si namažem valjda 15 put u pol sata, sve prije nego odem iz stana. Zato ih i imam u svim torbama i većini džepova.

No, uglavnom, napokon sam ja to nekak sredila, napila se vode, prozračila to sve skupa zajedno i onda sam se naravno već smrzavala, pa sam zaprla prozore i navukla na sebe sve to kaj inače navučem dok je vani ovak i mislim da mi je to zadnji put. Prvo kaj sam crkla još 10 min dok sam čekala kad bu vreme za pokret, a drugo – fakat nije neka razlika -2 i – 15 da mi bi trebale duple štrampe i 3 majice za prejti 500 metri do auta, a i do posla se zdrži.  A ja sam glupača navukla štrampe, hlače, čarape tanje i čarape debele i na to čizme i onda se čudim kaj mi je teško.

Nebum napisala da jedva čekam ljeto. Pobogu, pa godina je tek počela, tek smo obavili Valentinovo.  Još oćem i karanfil za Dan žena. I oćem se ujutro naličit kak spada. Idem videt kaj veli Vakula pa da se znam pripremit. Čujemo se.

 

Omg, zima je!

Published on by Life&Books&SocksLeave a comment

IMG_20180226_115428_136.jpg

Čarape: Roze na srčeka 😛 I srčeka imaju srčeka 😀 I kaj mi ko može 😛 Tople su i mucaste iznutra, a samo 10 kn u Mulleru. I vani je zima.

Čajevi su od svukud. Dobro je da se to brzo potroši jer se isto teško kontroliram kod šopinga. Trenutni favorit mi je ananas/kokos, isto iz Mullera.

Šalicu sam dobila od tate 🙂

 

E da, vani je zima ako niste znali. Polarne hladnoće. POLARNE! Minusi. Baš čudno za ovo doba godine. Tolko čudno da kad je ispod nule u veljači, to je na vijestima. SVIM vijestima! Jučer sam pokušavala skužit u čemu je kvaka da se o tome kak je vani zima mora napraviti cela reportaža. Još mi nije jasno. Najjače kad tvrde da ovo još nismo doživeli o.O Je, oni Prdekovog godišta, nisu.

Ja to fakat ne razumem. Je, vani je zima i ledi se i snijeg je opal ( Napokon! Nije da ga preveć volim, al bar je klincima  zabavno ) i ispod nule je ko i svaki put dok je vani godišnje doba  – zima. A nekad i još malo nakon toga. To kaj dosad zima baš nije bila preveć zimska, a vremenski prognostičari su na nekim supstancama pa su svaki čas najavljivali to kaj je sad napokon došlo kad su već svi prestali vjerovati u to, je pa jbg. Ispada ko onaj dečec koji je vikal vuk, pa mu kad je fakat bil vuk niko nije veroval. Tak i ovo valjda. Šokiralo ljude da je zima. Ko vam je kriv kaj hodate okolo u kratkim rukavima.

Treba malo šetat i po minusima, za imunitet. Ništ vam nebu. Ali ne u majičicama do struka i razderanim trapericama jer si si ti možda lepa, al bu ti zima i imunitet ti bu opal i sljedećih 2 tjedna buš doma s toplomjerom. Ak već oćeš jačat imunitet, idi se okupaj u Dravi par minut. U Rusiji to pali, ne znam zakaj nebi i tu.

Osim toga, vani je led. I hodanje u petama prek 12 cm, osim ak nisu platforme nije dobra ideja. Vjeruj mi, ja znam. Palo mi je na pamet. Nije dobro završilo. Jemput sam čak i petu nosila sa sobom jer se po putu strgala.  Možeš takva van jedino ak se imaš na koga naslonit dok se popikavaš po ledu i ak te taj voljan trpit. Inače odi van u bakanđama pa si čizme za šminku uzmi sa sobom. Nebu niko ni skužil. I to sam probala. I tanka majičica ispod debele jakne nije neki plan, osim ako nejdeš navečer cugat. Za popodne ići do grada i stajati na ćošku s frendicom jer si još 45 min imate nekaj za reći, obučeš vestu. Ionak te niko ne vidi.

Ok, sad kad smo utvrdili da je vani fakat zima i da se to da preživit i bez paničarenja i zvanja GSS-a svaki put dok ideš u dućan ili na posel, ono kaj mi fakat ide na živce: 186 slojeva svega i svačega koje navučem na sebe prije nego izađem van. E, taj dio me zbilja, zbilja smeta. Nakon kaj dojdem sebi ( ima opis kak to zgleda neki dan) – sednem si na kauč i onda malo buljim u to sve kaj sa naumila stavit na sebe i pokušavam reducirat, ali… Ispadne da mi sve to treba. Jer imam šetnje do posla i natrag. Pa prvo štrampe ( to mrzim ispod hlača), pa još jedne, pa onda da ne moram navlačit hlače jer je to horor  – tajce. Debele tajce. Gore bodi, potkošulja, majica za ispod tunike, tunika. Možda i vesta. Čarape na štrampe, prvo tanke, pa debele jer su mi čizme prevelke pa ima lufta. Čizme, šal, jakna, rukavice. Kapu ne nosim. Zato. Osjećam se ko medvjedić Lino. Al mi je toplo.

I onda se dočepam ureda. Ajme meni. Prvih 15 min mi je ok. Drugih 15 min mi nije super, al ajde. I onda bežim u wc skidat to sa sebe jer bum se inače samozapalila, a nije mi to baš plan.

Ok je do 4, i onda jopet to sve natrag na sebe da bi došla do auta. Dok dođem doma, prvo mi treba 15 min da se skinem. Da ne spominjem romantiku oko hodanja na wc. A kaj mogu kad sam zimogrozna.

Radila sam jednom u 12 mj na štandu i prodavala kuglice i ostale potrepštine za Božić. Zadnja 2 tjedna duple smjene, ilitiga dođeš u 8, odeš u 8. Badava smo mi imale grijalicu iza i malo dignuti pod kad je ISPOD NULE i grijali smo se s alkoholom. (ISPOD NULE!! I nije bilo na vijestima! ) Ali zato sam se ujutro oblačila pol sata jer sam navukla na sebe sve. Da nije cima isto stajala na štandu pokraj, navukla bi valjda i njeno. Nakon 12 sati takvog stajanja dok dođeš doma, izvučeš se iz 57 slojeva obleke, prvo ti je super, a onda dobiš temperaturu jer je valjda tijelu šok. Nama je bilo smešno. Ovo je otprilike tak, samo malo manjih razmjera. Tak da se nadam da bu se to vratilo natrag na oko nule, pa da bar 2-3 sloja izbacim.

Kaj se snijega tiče, u par navrata ga je napadalo tolko da smo do škole kopali tunele. Ne vidim problem s trenutnim stanjem. Osim kaj opet pada 😀 Sretno vam bilo 😀

Noću se spava? Ne sjećam se toga, možda sam sanjala 🤔

Published on by Life&Books&SocksLeave a comment

IMG_20180223_124004_997

Čarape: Ove roze su moje. Gore je princeza Leia. Imam i s rozim StarWars natpisom, al ove su više kul. Calzedonia, bile su prošle godine nekih 7 kn na rasprodaji, pa sam haračila. 

Ove male su Prdekove. On danas fura BB8. Lidl, nedavno, nekih par kuna po paru.

Aviončić je iz StarWars adventskog kalendara koji bum sljedeće godine vjerojatno kupila i sebi. (Nismo StarWars fanovi nego… No dobro, jesmo.)

Kokolino je moj. Zapravo, bijo je moj, sad je Prdekov. Isto ko i pesek kojeg sam dobila od bake, štrumpf koji je iz nekog razloga išo s menom na faks, hrpa autića iz burazove kolekcije…

Probiotici i pastile i još svašta su tu s razlogom.

Raspoloženje: Pal mi je kamen sa srca.

Kokolino je ove noći bijo prilično zabrinut. Društvo mu obično pravi pesek koji nema ime, samo je Putujući pesek. Otkad nam je stigo, jedno vreme se vozikal u autu okolo i zato je Putujući pesek. Evo ga:

20180223_111109.jpg

I Kokolino je tu opet. Izmučena ekipica. Cijelu noć nisu oka sklopili, čuvali su malog pacijenta. Prdek ih je propisno preplašijo, isprepado i jedva su uspjeli dočekati jutro. Jedan je nosil čajeka, drugi provjeraval toplomjer, onda su zabrinuti čekali da prođe dovoljno vremena  pa da smiju dati drugu dozu sirupa za turu… Piše na papiriću da može samo svakih 6-8 sati, a tura samo raste i raste… Bila skoro 40. Na kraju nisu baš do kraja pričekali. Od jučer popodne su na nogama, a cijelu noć su imali posla.

Nalazila sam ih po krevetu u svim pozicijama, pod nogama, pod glavom, na nosu, na Prdekovoj buši, pod jastukom, par put su i zviznuli s kreveta. Tak to ide kad je Svenosaur bubani, pa spava u velikom krevetu. Gužva nastane. Dežurali su dobar dio noći, njegovali malog gazdu,  pa su već hteli zvati i doktore, ali na kraju nisu jer smo svi skupa odahnuli oko 5 -6 ujutro. Tura je napokon pala ispod 38, pa su se onesvestili u isti čas da malo ubiju oko.

Ali ne dugo. U 8 su morali dići male guze svi skupa zajedno. Morali smo teti doktorici po kikića. Odnosno na kontrolu i vađenje krvi. Ovo prvo je prošlo nekak, mada Svenosaur ima običaj cendrati kod pregleda grla pa si je malo mimoza, al to su Putujući pesek i Kokolino nekak pregrmili. Skinuli su mu jaknicu, bodrili ga i tješili i onda smo nekak obavili pregled.

Na vađenju krvi je već bila druga pjesma.  Bilo malog gazdu strah, pa su ova dvojica svim silama probala junački odraditi na svom primjeru. Ništ nije pomoglo. Bilo cike i vike i plača i urlanja i borbe, ali to je valjda tak kod malih gazdi.

Evo smo sad doma. Svenosaur i dalje kuri, al je malo bolje. Čarapice su na sigurnom , a dva plišana bolničara iscrpljena spavaju na kauču.

Možda ovih dana i mama uhvati malo sna 🙂

 

O romantičarenju

Published on by Life&Books&SocksLeave a comment

debele zimske

Čarape: Debele zimske s krznom. Mogu i umjesto papuča. Zima je. Kupila mi Žeža za neki mjesečni poklon. Ne znam u kojem dućanu. Pitajte nju 😛

Naušnice sam dobila jer sam bila dobra. Rafaello ne mislim objašnjavat 😛

Raspoloženje: Ne baš cvjetićasto. To čuvam za vikend. Ili godišnji 🙂

 

Bilo je pitanja. Čak i čuđenja i nevjerice. Jbg kad nisam normalno žensko koje se rastopi jer joj je neko rekel da je zgodna. Kaj mi imaš govorit kad to znam i bez tebe 😂

Daklem – ne kužim romantiku.

Ili bi možda bilo bolje – ne kužim neke aspekte romantičarenja.

Romantika je u biti dosta relativan pojam, pa sad vjerojatno svi misle da sam hladnokrvna kokoš koja ima problem s nečijim iskazivanjem naklonosti. Nemam. Samo ima stvari koje se podrazumijevaju pod tu neku romantiku koje su mi za zbljuvat se. Sve one limunadne, sladunjave, srcedrapajuće, patetične, cmoljave ili prozirne. Imam problem s većinom takvih ispada, a i s onima koji ne znaju kad je dosta.

1. Gugutanje i tepanje i smišljavanje “slatkih” nadimaka
Ne. Zato jer ne. Probaj me nazvati “mišiću” ili nečim sličnim, pa da vidiš reakciju. U najboljem slučaju dobiješ preneraženi zgađeni pogled i zamolim te da to ne radiš. Zapravo nemam tolko problem s tim raznim nazivima kolko s umanjenicama svega mogućeg. Za slučaj da se baš nemere precizno odredit – imam više od 5 godina, pa kad su neke stvari u pitanju, ne sviđa mi se baš ako se u određenim situacijama osjećam ko da imam baš tolko. Gugutanje i tepanje mi isto nejde, osim ako nisi Prdek. I tu povlačim granicu ako smo vani. Ne moraju svi znati kak se mi doma razgovaramo.
2. Pokloni koje sam prerasla još u vrtiću
Zato jer ne kužim kaj bi s tim. Medeki? Plišana srca? Figurice srčeka ili nedajbožedatipadnenapamet – peseki?!? Bombonjere iz Konzuma? (Ak već kupuješ bombonjeru, ima jedna dobra s alkoholom u Mulleru i nije skupa. To razmem. To ima svrhu. Skupljači prašine nemaju.) I ziher se nebum okolo hvalila kak sam od tog nekog dobila medeka. Izglednije je da bu taj odjebo karijeru prije nego je uopće i počela.
3. “Volim te” i “Samo ti” na prvoj kavi
Ne mislim na čokolade. (Al kad smo već kod toga, ajd donesi neku drugu). Nemereš mi upadati s takvim izjavama na kavi na koju sam tek došla vidit jel bi se uopće družila s tobom . To nije čak ni romantično, nego naporno i malo šizofrenično. Jedino možeš postići da pokušavam skužit dal si očajan ili psihopat. I nemoj me za boga miloga pokušavat uhvatit za ruku, osim ako se ne ganjamo već mjesecima i to je spontani korak.
4. Parkiranje u pripizdini da bi si gledali u zvijezde
Daj me nemoj. Astrologiju sam si proučila sama, hvala. Izlike za nekaj drugo ti ne trebaju ako imaš više od 17. A ako smo stvarno došli gledat zvijezde, ne znam kaj da ti velim.
5. Romantične komedije
Idem gledat s frendicom. Ne kužim kaj muški imaju radit u kinu kad su takvi filmovi. Pogotovo s curom. Kladim se da ih je 99% natjerano na taj korak jer zijevaju ili spavaju, a ni ne izgledaju baš oduševljeno + kaj su obično došli gledat nekaj takvo na Valentinovo. Zakaj, pobogu, pa to je mučenje. Tak da ni ne pitaj, s frendicom mi je puno zabavnije, a s tobom mogu ići gledat neki triler/horor/akciju/fantasy, bilo kaj, samo ne neki čiklit ženski film. ( I dajte nemojte s feminističkim bedastoćama. To JESU filmovi za ženski dio populacije ili one koji se tak osjećaju. Skupa sa svim iznimkama.)
Rađe kupi karte za neku utakmicu. E to jeje moj pojam romantike. Kazalište i kino isto može, samo ako ti se gleda nekaj takvo. Nema mi goreg nego kad me se izvede nekam di ovaj drugi baš nema želju biti.
6. Pisanje/prepisivanje pjesama
Nemoj. Molim te, nemoj. Jednom sam dobila nekakve stihove sms-om od jednog dečka. Poslala sam mu natrag – “bljak”. Samo to. Nisam ga namjeravala ubiti u pojam, al to mi je bila  spontana reakcija. Nemoj pokušavat slagat rime jer ti u 99 % slučajeva sigurno nejde i ispadne neki cajka tekstić tipa ovog:
Čija si ljubav, ko te voli 
koga ljubis, mjesto mene 
Čija si ljubav, i gdje si sada 
ja nisam sretan pored druge zene, lalalalalala 
(Išla sam guglat jer mi mozak zblokira ako probam sama tak nekaj smislit)
Rađe pošalji jutjub video. Najozbiljnije. U stvari, nemoj. Vjerojatno bi dobila isto ovo gore, samo sa spotom. Nemoj.
7. Poruke i chatovi
Svake 4 sekunde srčeko, svakih 3 minute pitanje di sam, oni blesavi stickeri di se 2 životinjice grle i sve pršti od srčeka – može te dovesti samo do toga da ti stisnem blok na sve četove di se pojaviš i promjenim adresu i broj mobitela. To nije romantika nego razlog za zabranu prilaženja na 3 kilometra.
8. Cvijeće, čokolade i nakit
Volim ja sve to. Ali ajd nemoj trošit pare ako nemaš pojma o meni. I nije romantika poslati buket u ured il već di i onda bit dosadan na mobitel s izljevima sladunjavosti. Jednostavno nemoj.
9. Romantični izlasci
Ne vidim romantiku u izvođenju u neki fensi restoran i onda tam glumatanje i držanje za rukice. Oš bit romantičan? Eto ti plata lignji u El-u. Vjeruj mi, pali bolje nego bilo kakve bedastoće koje skupo koštaju i ničem ne služe. Ona palačinka u palačinkarnici isto dobro zgleda, a ni ćevapi nisu za hitit.
10. Javne izjave, ispadi i izljevi ljubavi na društvenim mrežama
Ne. Slijedi blok i brisanje. U najboljem slučaju te mogu javno ubit u pojam.
11. Ljubljenje i cmakanje u javnosti pred frendovima i svim drugim ništ krivim ljudima koji se tu zateknu
Ovo je naporno svima oko tebe, a meni neugodno.
12. Cmoljenje na telefon
Isto s nadimcima, pa ja tebe volim više, pa ti poklopi prva, pa cicimici, pa jesi piškio/kakio/jeo/spavao/opro zube/jesi se sjetio disat… Nekak je uspio/uspjela preživit i bez tebe do trenutka prosvlijetljenja, pa vjerojatno još uvijek zna da treba disati, jesti i spavati. A o poklapanju slušalice pol sata s ponavljanjem “ti poklopi prvi/prva” bolje da se ne izjašnjavam.
13. Kućanski aparati
Nisu romantični poklon nego potreba za kuću i očekuje se da ih koriste svi koji žive u njoj, a imaju dovoljno godina za to. Dakle, to si kupil napol sebi i ne spada u romantiku. Ako nekom spada, onda ponavljam, ja to ne kužim.
14 “Romantična” putovanja
Kaj to uopće znači? Po čemu je “romantično” putovanje drukčije od “običnog”? Na “romantičnom” se ne izlazi iz sobe? Pa čemu onda bacat pare ak ne misliš ništ videt, to moreš i u Turistu. Manje košta, a isto ti je. Ili na “običnom” se ne držite za ruke, ne spavate skupa i ne poznate se? Ili je automatski “romantično” ak ideš s dečkom/mužem/ljubavnikom/curom? Wtf?!?
15. Sijamski blizanci
Na sve kave skupa, na sve događaje skupa, možda i na wc idu skupa. Zajednički profili na društvenim mrežama. Da im neko prišije rukave skupa, nebi ni skužili jer ionak već tak nahodavaju okolo. Njima je to romantično. Meni izgleda malo ko patologija.
E sad. Nekom je ovo sve gore nabrojano super. Nekom je romantično i slatko. Romantika je relativan pojam. I dalje mislim da je većina ovog gore povezana s nekom patologijom. Ali gle, kaj mi znamo kaj je normalno. Pa u to ime, živila romantika. Valjda.

O ranojutarnjoj romantici

Published on by Life&Books&SocksLeave a comment

roza2

Čarape: Stopalice. Roze. Sa smajlićem. Onaj dućan u Luminiju prek puta C&A. Ako neko zna kak se zove, molim nek napiše da se ne blamiram sad tu. Cijenu ne znam, dobila za Valentinovo 😉  

Maramice su iz Dm-a. To je isto jedna od stvari di mi je kutija tak lepa da se jedva prisilim bacit u smeće… Kutije rulz.

Raspoloženje: Pa ponedjeljak je.
 
Naletela sam prije nekog vremena (tj prije koju godinu) na članak o nekakvim šašavim modelima budilica i sad ga nemožem nać. A bila je jedna koja bi me eventualno digla iz kreveta jer leti po sobi. Moraš isključit propeler da bi se zgasila. Ok, uzbuni celu kuću, ali bi se vjerojatno digla na vreme. Bilo bi još bolje da i šprica s vodom. Ne znam di to ima za kupit. Možda i dobro da ne znam jer bi preživela do prvog jutra. Otprilike drugi dan bi je sredila ili bejzbol palicom ili batom za meso. Bila je i jedna koja trči po stanu. Moraš za njom ak oćeš da se zgasi. I ta bi brzo bila na otpadu.
Mobitel ujutro ne pokušavam umlatiti jer mi treba za druge stvari. A i na snoozu je (to sam jednom pisala da je najbolji izum svih vremena – prebacila bum to tu čim skoči na fejsu). Snooze malo smiri tenzije. Do trećeg zvonjenja se uspijem nekak pribrati, al zato imam rječnik za koji bi vjerojatno trebala cenzura da to neko snima.
Ukratko – pol 6 ujutro je još uvijek unholly hour za ustajanje i nikad se nebum pomirila s tim da me se tjera da se budim usred noći da bi išla na posel. Kao navikneš se. Rajt. Po meni je to u najmanju ruku maltretiranje. I diskriminacija jer sam isto čitala da se takvi ko ja ( a to su oni kaj funkcioniraju po noći, a ne prije zore i to još po mrklom mraku i prije nego se upali ulična rasvjeta), trebaju dizat u podne. Kunem se, bilo je negde objavljeno i ko za vraga ni to nemožem nać.
I onda imaš scenarij ujutro:
– svima skinem sve po spisku i to ne baš pristojnim rječnikom,
– dobauljam do termostata jer ne grijemo po noći i zima mi je, a to je isto povod za onakav krasan rječnik
– otvorim balkon da vidim kak je vani
– zatvorim balkon jer mi ne treba baš odma šok terapija
– onda uspijem dovuć dupe do kupaone i negde izgubim dodatnih 15-tak min jer mi se čini da još malo ubijem oko dok sedim na daski od školjke ( nisam sigurna, al nema drugog objašnjenja)
– onda stojim leđima naslonjena na onaj ljestve radijator i pokušavam se zgrijat (a fino grije, jedino nije do poda, pa si onda omotam topli ručnik)
– u slučaju da grijanje ne proradi baš odma, opet psujem i idem palit plin na štednjaku – jbg, zima mi je
–  dok se napokon otopim i dođem napol sebi, skupim snage za pogledat se u ogledalo
– sljedećih 15 min se pravim da se nisam vidla i pokušavam to potisnut
– operem zubalo, natrpam kreme na facu, odustanem od ideje da bi se mogla počešljat
– dok sam otprilike napol sa stavljanjem fasade na lice (no dobro, krema je, nije puder i ne stavljam to špahtlom, ali ipak bez toga nebi išlo) – onda se opet pogledam s jednim okom
– tu je negde stanje podnošljivo, pa se ne splašim i onda natrpam još to kaj treba na sebe
– onda tražim čarape po stanu – u sobu više nesmem jer ostatak ekipe spava, pa tražim kaj ima po vrećicama okolo jer sam sigurno prek vikenda kupila još koje
 – onda progutam droge i neke vitamine da dođem sebi
– kava i doručak su na popisu dok se dočepam ureda jer nema šanse da se dižem još pol sata ranije zbog toga
– napravim Prdeku čaj i pripremim keksiće il već kaj
– javim se zakonitom ako je već na poslu, ak nije, onda ili spava jer je popodne ili je prije pol sata došel iz noćne (to je isto čista romantika)
– navučem jaknu i ostalu opremu da preživim do auta
– dovučem se do auta.
– strpam se otraga
– velim bok i možda još kaj usput
– čitam 5 min gluposti na fejsu
– onesvestim se
– u Zg se probudim s glavoboljom i mamurlukom ko da sam cugala i onda takva dojdem u ured i još k tome nepočešljana
 – niko više ni ne reagira.
Doma dođem krepana i jedva čekam da odem spavat.
U 23:00 h – spremna za tulum! Nit mi se spava nit mi se da ići u krpe, sad bi čitala knjigu, jela, gledala film, čistila kuhinju, išla van, ma sve može! Nekad mi se čini da se neko gore dobro zabavlja na moj račun.
Apeliram (ponovo) na nadležne da više uvedu radni tjedan od 4 radna dana i 6 sati radno vreme. Ovo više zbilja nije u redu.

Neda mi se izmišljati naslov. Nekaj o zahvalnosti i tim stvarima.

Published on by Life&Books&SocksLeave a comment

šalica

Čarape: Obične soknaste, nije mi se danas dalo. Al piše Love you.

Penti, sniženje – 10 kn

Šalicu sam dobila od tate 🙂 

Raspoloženje: Proljećasto.  U odnosu na jučer, I feel like a million dollar 😉

 

Ovo sam zapravo nadrobila prošle godine. I dalje je aktualno, a i moram nekud s tim postovima s fejsa:

Čitam ponekad da, kad si loše, treba staviti na papir sve stvari na kojima si zahvalan i koje su pozitivne. Trenutno nisam loše ( čitaj – danas ne grizem).  Ali ponekad je dobro podsjetiti se i kad je običan dan :

1. Imam mamu i tatu. Malo starije nego prije i malo lošijeg zdravlja nego prije, ali ih imam. I oni vode neke svoje bitke i ratove, ali zahvalna sam da je jedan takav nedavno dobiven
2. Imam i tog nekog buraza koji se malo manje javlja, ali kad zagusti tu smo. Imam  i šogoricu koja je ispala jako drago stvorenjce i ima rad Prdeka, a to je bitno.
3. Imam svoju vlastitu femili. Možda je mala i nije savršena, ali je tu. Nisam naletela na kretena koji misli samo na svoju rit ili ima psihičkih problema sa samim sobom, nego na normalno muško kojem nije ispod časti ništ kaj treba obavit po kući i izvan nje. Meni ko totalnom failu kaj se hausvajfa tiče, to je bitno.  Doduše, da jesam naletela na kretena, taj nebi dugo bil aktualan, na čemu sam isto zahvalna. Ne na tome kaj nemam takvog nego kaj imam dovoljno mozga da nebi takvog trpila.
4. Onda imam i Prdeka.  Mislim da je svima koji su ga ikad upoznali jasno da tu nemam kaj objašnjavat
5. Imam i frendove. S nekima sam stalno u kontaktu, s nekima nisam. Uz ovu jurnjavu po cijele dane, nemam više 20 njih na speed dialu jer nekad jednostavno ne stigneš… Ali još uvijek  ima više nego mogu nabrojati na prste onih koje mogu nazvati bilo kad, a da mi ne spuste slušalicu.
6.  Super je da imam koga nazvati kad je Prdek bolestan ili kad je meni nekaj ili nekome od mojih, kad je panika i šiza. Ili samo gnjaviti na chatu a da me ne pošalju u onu stvar.  Valjda. To kaj si misle je već drugi par cipela.
7. Znam točno koga bi nazvala, da svi imamo malo više vremena i manje obaveza, na grupnu poludnevnu kavu i znam da bi umirali od smeha.
8. Imamo krov nad glavom, toplo nam je i nismo ni gladni ni žedni ni bosi ni goli. A i da jesmo, bili bi bogati jer imamo ljude oko sebe koji bi nam pružili ruku… I za koje bi mi napravili isto.
9. Na poslu imam neke kolegice koje su super i zbog kojih nemam kamen u želucu kad dolazim ujutro… U moru svega, tračak pozitive.
10. Zasad još imam zdravlje. Ponekad ima neka kriza, ali dobro sam.
11. Imam nekoliko frendica koje dođu ko priručni psihijatar.
12. Imam jednu koja je i psihijatar i podrška i šakom o stol kad treba, i za tračati i za plakati i za dozvati pameti.
13. Imam ih i par koje kuže život na višoj razini i znaju da nije sve kak se čini… One mi drže ponekad glavu iznad vode i pomažu duši.
14. Cure s faksa!
15. Cure nakon faksa!
16. Ljudi iz različitih razdoblja i faza koji su se zadržali do danas, a koje imam baš jako rad. Većinu baš ne viđam. Jbg. Ne lajkam, ali svejedno su tu.
17. Imam te neke godine kad skužiš di malo manje juriti, a di malo više jednostavno biti.
18. Još uvijek imam s kim izaći na cugu. Otprilike svi nabrojeni, ali ipak najčešće nagovorim onu pod 12.
19. Imam i kam na cugu. Na svu sreću nisu baš sva mjesta za one ispod 25 😛
20. Još imam i hrpu knjiga i hrpu ideja i kaos u glavi. Nisam sigurna da je ovo baš za biti zahvalan 😂
21. Imam i te neke talente koje nisam do kraja iskoristila, ali gle – imam 😂
22. Naučila sam raditi điđe. Još samo da svladam šivaću mašinu.
23. Povremeno upoznam neke nove ljude
24…… Ima još puno malih stvari i velikih sitnica, puno dragih ljudi i puno onih kojima se divim, i hrpa sitnih dječjih radosti kojima se veselim 

I još bi mogla napisati svašta. Nije poredano po važnosti niti su neke stvari manje bitne od drugih…
Kad staviš ovak sve na kup, ispadne puno. Jer i je puno i zapravo je uvijek više od onog lošeg kolko god to loše bilo loše 

*ps, ako se ko prepozna, bilo je namjerno  

I tak, nekad serem po nečem, a nekad sam u raspoloženju ko ovo gore. Valjda je to normalno. Iskreno, malo se bojim ljudi koji su si cvjetići stalno i svaki dan. Čak i ako su na drogama, nebi ja to. Nije prirodno. Onak, malo su jezivi. Eto.

A sad stvarno, faking Valentinovo :P

Published on by Life&Books&Socks2 Comments

to nekaj

Čarape: Danas su štrample s očima.  Nemam pojma kolko dena jer sam zaboravila pogledat. Al su zakon. I nemaju nikakve veze s medekima i pusama i srčekima.

Penti – 30 kn, sniženje.  Evo link: Penti Hrvatska

Raspoloženje: A nemam pojma. Onak malo na krivu nogu s epizodama smijanja.

 

Dobro, nisam baš mislila danas već gnjavit ljude sa svojim mudrolijama, ali pa to je sad već prevršilo svaku mjeru.  I imam naravno nekaj za reći. Nije nužno i da ima smisla 😂

Znači, otpreš fejs. Sve nekaj srčeka, gifovi, bombonjere, cveće, ljubavne pjesmice, ovo, ono, nagradne igre, zbljuv. Odem na mob. Imam na viberu tih nekih grupa, sve srčeka, pusice, medeki… Već sam rekla negde da romantiku ne kužim. Nisam išla na portale jer me strah.
Od ovih kaj imaju izjave na fejsu jedan drugom “ljubavi” i “sunčeko” i te neke cmi izraze na zidu i javno, imam ptsp. Znam par muških koji su jučer trčali u Muller jer “Valentinovojeijošnisamništkupilženi!!!”
Onak, wtf.
Jučer je Šprajc navodno rekel da ak niste kupili ženi/curi cveće celu godinu,  ne morate ni sad. I točno bi se s tim složila da nije onog: “Volim poklone”  ❤
Pa je, kaj sad. Meni je ovo zapravo prilika da mi neko nekaj kupi (lepo prosim, samo ne parfeme, imam točno 6 komada neotvorenih na čekanju i još tolko otprtih kaj nikak da potrošim o.O) Onak, nekaj malo, more i ružica :trepćemokicama:  Romantiku ne kužim, ali cveće volim. Ne svako jer s nekima recimo ne znam baš točno kaj bi. Nedavno su mi umrla 2 zumbula i sad imam lišće u teglici. :/
Ma joj, nisam ni tolko protif tog Valentinova, imaju ti neki naši običaji (recimo oni ftičeki kaj se ženiju), koji su mi baš kul. Ali one gluposti tipa večere u restoranima, pa valentinofski menu, pa ak slučajno i dojdeš na ideju da si ideš jesti baš na taj dan u 10 navečer jer prije ne stigneš i nekim čudom uspiješ rezervirati mesto i sad imaš “romantičnu večericu” ( onak, zbljuv) u restoranu ( tak da možeš reći da te dragi otpelal u RESTORAN!!! – ne znam kaj bi rekla na ovakve ispade, al ajde) i onda si lepo sediš i evo ti babe s košarom punom upakiranih ružica koje koštaju svaka 50 kn i gleda ti dragog ko da je ne znam kaj napravil jer ju ignorira, a tebe onim sućutnim pogledom – sirota, škrtica neda 50 kn za cvetek, pa bu ona jedina bez ružice na stolu. Super situacija, baš onak, valentinofska. Jebali vas restorani. Meni je dobra i dostava iz mekdonaldsa. Navodno da budu to uveli. Nije da to jedem, al ono.
I da ne velim da ne znam kaj bi počela sa sobom da dobim recimo medeka i srčeko. Ok, sad prosljedim Prdeku, ali wtf?!? Kaj bi sad trebala, rastopit se? I kaj da s tim radim posle – čuvam na polici? Napravim oltar? Lutkicu za vodoo? Čemu to služi dok imaš više od 9 godina? Čokoladu bar pojedeš. I sačuvaš kutiju. (Nije posebno navedeno, ali da, i kutije skupljam)
No, ok je sjetiti se nekog svog posebnog na Valentinovo i eventualno pokloniti kakvu sitničicu, ali ne razumem čemu sva ta pompa oko toga, pripreme i ine pizdarije. ( Osim ako se fakat ne sjetite celu godinu pokloniti cveće il neki znakić pažnje udijelit, onda ni niste za drugo nego da iskeširate u najmanju ruku vikend u toplicama za Valentinovo. Zato. Jer sam ja tak rekla.)
Znam i takve kaj su tak inovativni da svako faking Valentinovo i rođendan ženi kupuju isti parfem. Jer potrošila je. Ne znam kak ne dobi taj isti parfem u glavu. Takve kaj samo reda zbavljaju treba dobro naribati. Rađe nemoj ništ nego prek neke stvari. Pristojna sam, pa nebum imenovala.
Znam i takve kaj im je domet svaki put u isti restoran i onda se hvale kak su platili večeru tolko da mi se spi od cifre i nije im jasno kak nisam impresionirana. Pa ono, zbilja ne znam.
Nemam pojma kaj sam htela reći s ovim. 😂  Poanta je da okrećem s očima na sva ta srčeka i cicimici i ljubavne izjave, još k tome i isforsirane, ali nemam ništ protif poklona.
I nebum si danas pogledala ljubić za mozak na pašu jer idem u teretanu i Liga prvaka je. Protiv koje isto načelno nemam ništ. Bilo bi bolje da je rukomet, al kaj je, tu je.
I, kakvi su planovi? ❤ ❤ ❤ ❤ 😂😀