Zakaj hodam u salone – vol 4

IMG_20180618_125136_262

 

 

Nisam gotova.  I znam da fotka nema veze s temom, al mi je lijepa.

 

4. STOPALA

Budući da je već godinama zločin hodati okolo s nenalakiranim noktima na nogama, a i onaj zadebljali dio na petama je užas živi + ako slučajno negde imaš dlake na palcu ili ostalim prstima bolje da ne izlaziš iz stana kad je toplo – je pa onda se te noge moraju sredit da na nekaj liče. Po mogućnosti uskladiti lak s onim na rukama. Maknuti kožicu, odstraniti žuljove i tak to.

 

Slučaj 1: Žilet i to

Ima onaj neki žilet za rezanje kože na petama. Nakon kaj sam zaključila da se meni neda zajebavat s kamenima za pete, pa s rašpama, pa s brusnim papirom i ostalim čudima jer nemam ja vremena za to – onda fino to zguliš žiletom.

Ima i spravica za to. Nemereš se porezat jer je napravljena tak da se nebi smel, ima kakvih pol milimetra lufta između žileta i podloge da slučajno ne pretjeraš. I prilagođena za stopala, tak da ti se nemere ništ dogodit.

Osim ako nisi ja. Jer je to spravica za pametne koji paze. Ali kad si Zlatka -onda se uspiješ srediti s običnim štapićem za uho, a ne kaj nebi s oštrim predmetima.

Pa je malo bilo krvi. Kaj ja znam do kud smijem to pritisnut i kolko smijem potegnut. I sad to još kaj je curilo na sve strane ko da je pokolj, a ne sređivanje stopala za van, još ajde. Nego ajd ti sad hodaj posle toga. Aha. Lepo sam si hodala u čarapicama i mekanim patikicama par dana dok se to nije zacijelilo, a vani 48 stupnjeva i svi u japankama. Jebate žilet. I taj koji ga je zmislil.

Inače mi nije bilo baš svejedno ni dok sam otišla u salon jer sam vidla da imaju tu istu spravicu i bome su mi oči bile veličine tv ekrana, a jedino od srama nisam htela žmireti.

Srećom je teta bila profi pa sam mogla hodat i nigde nije bilo rezova. Ali i dalje mi nije svejedno dok idem na pedikuru, pa idem samo kad moram, a to je 1-2 put godišnje. Lepo mi sredi i nemam potrebe za više put, a po zimi koga briga.

 

Slučaj 2: Maslaci i maske za stopala…

… su super. Zbilja. Fino se to upije i lepo ti je mekana i nahranjena koža.

Ali.  Piše da si nasaftaš noge s tom maskom i onda obuješ čarapu i tak budeš do jutra. Prvo, dok si naličim noge s tim nečim, ruke su mi isto naličene i onda bi si morala prvo ići oprati ruke da si navučem čarape, ali onda naličim pod. Ili u protivnom naličim čarape. Onda si mislim da nema veze za čarape jer budu ionak naličene dok ih obujem, pa bum posle ruke prala. Ali za to se trebaš sjetiti  staviti čarape nadohvat ruke, a ne 5 metara dalje ili ostaviti u ladici.

A budući da nis preveć pametan i napraviš baš to da nemaš čarape sa sobom, dođeš na ideju da polako na prstima da ne zaflekaš pod i pridržavajući se s jagodicama za zid da ne zmažeš zid, odcupkaš po čarape.

Onda naravno zvizneš. Zaflekaš i tepih i zid i zakelji ti se smeće na stopala i još se bubneš u neki dio tijela koji poplavi. A nebreš se ni dić jer je to sve sklisko a trenutno ti je ručnik van dohvata jer ga naravno ostaviš tam odkud si krenula.

Nisam psovala. Nebrete dokazat da jesam.

U pokušaju broj 2 di sam uspjela to sve izvesti po ps-u, i navukla čarape i oprala ruke – zasvinjila sam pločice u hodniku jer mi niko nije rekel kaj je to preveć maske za stopala i da to sranje probije kroz čarape.

I treće, ja spavam bosa. Što znači da to ne preživi do jutra jer se usred noći izujem. Pa ima maslaca po plahtama, a ko za vraga zeleni je i vidi se. Nemam ja para za tolko deterdženta za veš.

I onda mi se neda s tim se maltretirat, pa odem u salon.

Slučaj 3 – lak za nokte

Ono s usklađenim nijansama je najmanji problem. Prvo treba nokte pripremit. Pa to fino porezat i izrašpat da na nekaj liči. Kaj je kod mene nemoguće, jer ja ako režem nokte na nogama, onda ih odrežem do krvi. I nemaš kaj rašpat. Kaj ja znam kaj je moderno. To sad trebaš puštat i na nogama da si bude fensi. A da ne velim da kad odrežem nokte na palcima, trebala bi mi sekira za to, a ne škare.

Kupila sam si ja i grickalicu i rašpice i one neke potiskivače kožice i ulje za okolo nokta i donji lak i gornji lak i električnu turpiju i ajde u vražju mater.

Nakon kaj sam vidla da to zgleda ko da su deca za ručni rad delala, otišla sam u salon.

I s nekih površina ni s acetonom nebreš skinut lak. Tepiha, recimo.

Tam lepo platim i teta mi dopela stopala u red i mir božji jer ne moram ništ čistit.

A kad ti je alternativa imat stopala ko hobit, bome si razmisliš.

Kisi.

 

p.s. – još uvijek nisam gotova 😛

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s