Čarape – hrpa. Fotosešn bum radila za vikend 🙂

Petak 13 je. Volim petak 13 🙂 Nema veze kaj je južina i u glavi mi je šuć muć i tak to sve skupa, ali zato me se niko ne usudi ništ pitat. U Gloriji su kuponi za šoping. Jadran čarape između ostalog. Nisam puno kupila jer sam fulala dućan i nisu imali bog zna kaj, al ipak.

Moram priznati da mi je u glavi gužva. Ima tih nekoliko ličnosti koje se izmjenjuju, pa nikad ne znaš na kog naletiš i svi su malo trknuti. Oće to nekad, pogotovo kad si blizanac, tak sam barem načula. Na petak 13-ti dane pogotovo. No, svi ste koji put naletili na moju žuta minuta osobu i luda minuta osobu ili imam-nekontrolirani-napad-smijeha-koji-traje-sat-vremena osobu ili danas-mi-se-neda osobu ili oćem-zbrisat-u-nepoznato-i-pakujem-se-odma-i-sad-jer-mi-je-dosta, a ponekad sam i normalna.

Ali mislim da su rijetki sreli nisam-se-naspavala-danima-i-premorena-sam izdanje. E to oće bit gadno. To nije osoba, to je zla vještica iz pakla. Nedobog da me sretne neko takvu. Ne da grizem, nego režim, psujem, ujedam, urlam i nisam uračunljiva, a da ne velim da su dr Jekill & mr Hyde mala beba za moj neispavani alter ego. Znaš ono kad si loše raspoložen? E, pa to nije to. To je tak, mala nepogoda. Ovo je stanje ko kad Jean Grey poludi u X-Men: The Last Stand, postane Phoenix i oće uništiti sve oko sebe. Otprilike. Svi su mi sve krivi, oćem se svađat, očnjaci se možda ne vide, ali vjerujte, tu su. A i izgledam ko pomahnitala veštica, može me se prepoznati po raščupanoj kosi koja stoji na sve strane jer sam bila preljuta ujutro da bi to išla slagat, moguće da sam se i našminkala primjereno raspoloženju, a vjerojatno kroz naočale ne vidim jer mi se neda to čistit.

Kad bi ju imala, možda bi se okolo šetala i u piđami, ko klošar. No, to sve skupa misteriozno nestane jutro nakon kaj mi se prosvjetli pa odem spavat u 9, Prdek nema noćne ispade i imam sreće pa spavam ko top.

Nisam ni inače baš jutarnji tip. Ne volim ljude koji čim se dignu odma cvrkuću i oćeju se nekaj razgovarat. Kaj ipak imaš za reći u 5-6 ujutro i zakaj nebreš biti tiho. Ako je normalno jutro da sam ipak nekaj spavala, imaš sreće, pa za svoje cvrkutanje dobiš samo ignore. Ako spiš kod mene, tj na istom mjestu smo, onda dobiš i zatvorena vrata od kupaone kaj u prijevodu znači nemam se namjeru razgovarati još bar pol sata. Onak, samo oću da me se pusti na miru dok ne dođem sebi. To znači da dokad nisam obučena, obuvena i spremna za van, nemamo se kaj razgovarati. Obično progovorim negde dok čekam prijevoz, cca nekih sat i pol otkad se dignem iz kreveta. Al to samo ako me budi alarm. Ako se nekim čudom, za vikend obično, uspijem naspavati, pa se sama probudim, onda može razgovor.

Imala sam cimericu koja ima otprilike isti poremećaj. Dizale smo se otprilike u isto vreme. Progovorile bi dok smo kretale prema tramvajskoj stanici. Da nas je neko snimal, mislil bi da smo smrtni neprijatelji. A zapravo smo si bile super i baš smo si pasale jer nijedna nije imala potrebu cvrkutati ranom zorom. Takve ljude volim, oni me razumedu.  Ovo ostalo kaj si je cvrkutić prije 12, ne znam kaj bi s takvima. Ili ovi kaj su orni čim otvore oči pa bi odma nekam išli. Daj me pusti da dojdem sebi, bauljam po stanu jedno vreme, sjetim se kak se zovem i zakaj imam neke ljude po stanu, kaj uopće radim u tom stanu, ko si ti, di su mi mama i tata i zakaj nije pametno da se spakujem u školu umjesto na posel.

I oćem na godišnji.

Zakaj ovo pišem? Nisam se naspavala već bar 3 dana. Zla vještica iz pakla samo kaj nije probila van. Petak 13 je. Crne mačke su dobra stvar. Nebu vam ništ ni ako projdete ispod lojtre. Nosite sol sa sobom 😉 Čuvajte se ovakih ko ja, ti znaju bit opasni. Pa-pa ❤