Čarape: Sive neke soknice s pusom. Kupla bff. Sinsay. Knjigu još nisam počela, al zvuči zgodno. Nebum otkrila zakaj. A čokoladu samo za ukras. Nesmem ni primirisat. Pa mirišem parfemiće.
Ajme meni. Fala Bogu, prošlo je i to s Uskrsom. Sve si mislim da to treba početi planirati za ubuduće. Danas sam se digla ujutro 5 brojeva veća nego inače, a osjećam se ko da su mi ugradili onu loptu za plažu u trbuh i još dobro napuhali usput da nebi slučajno popustila. A da ne velim da nisam popila kap alkohola ovih dana, a tak mi je ko da sam 3 dana cugala. Čula sam već da postoji i mamurluk od hrane, al tek sam sad obratila pažnju na to.
Ovo je gore nego za Božić. Oko Božića imaš 2 meseca prije histeriju, pa advent, pa kućice pa ovo, ono, pa dok se dokotura do Božića, već ti je ionak svega pun kufer. Ok, ne znam kak vama, al onda obično ne pretjeram baš tolko, makar ima kolača 159 vrsta, pogotovo kad moja mama peče.
Ovo za Uskrs ti se prvo prišulja na prepad (jer fakat ne znam kak su već 3 meseca prošla, prošli tjedan je bila Nova godina o.O) Nemaš tu nikakve pripreme, imaš taj neki Velki tjedan kojeg niko preveć ne doživljava i onda ideš mami na ručak za Uskrs. (Moja mama ne zna napravit ručak tak da bude dosta za taj ručak, da se razmemo. Mora biti dosta da se najedeš do amena, onda eventualno još jedamput tak jer nikad ne znaš kak je ko raspoložen, i još ti spakuje za doma da si imaš za ponedjeljak i eventualno za utorak. To je otprilike mjera.) Pa ti nemoj jesti. Probaj odoljet. Je, je, znam, karakter i to. Da mi je videt taj karakter koji bu mojoj mami rekel da nebu jel. I onda se toga i držal nakon kaj žena iznese na stol sve kaj ima. A ima. Aha.
Da se razmemo, bila sam u teretani u subotu i u ponedjeljak i još sam nahodavala okolo i bila na Dravi i nemam baš osjećaj da mi je nekaj pomoglo. Ali fala bogu na lepom vremenu kaj smo uopće mogli nekud jer mislim da bi u suprotnom trebala dizalicu da me danas izvuče van iz stana. O tome kak sam si lepa naduta, da ne govorim. I po Dravi sam si hodala ko da imam 750 kila i jedva se vukla, al se nadam da niko nije skužil. Zapravo se nadam da me niko nije prepoznal. Ako i je, nisam to bila ja. Al budem za cca 2 tjedna kolko mi treba da se vratim u normalu 😀
Ukinut to treba. Lepo skuhat jajca i gotovo. Kakve pince, pa pletenice pa ne znam kakve bedastoće. Još sam i praline išla radit. Nebu mi to tak brzo opet na pamet palo. Čokoladu bum si izbrisala iz sjećanja da opće postoji. Ljeto ide, kak je došlo proljeće, ta 3 meseca budu za 2 dana prošla, pa moram stati bar u stari kupaći ak već nebum mogla kupit manji, jelte. Sve iznad je već nasukani kit kategorija. Ne.
Tak da mi se čini da do daljnega na rasporedu imamo Ravnu goru, Ivančicu, Dravu i Birc tam na ćošku. Pećnica je zatvorena barem do jeseni. Najbolje mi je da se neko vreme klonim kuhinje zapravo. I nadam se da svi tak osjećate jer nije u redu da se samo ja patim.
Ili ima neko da je bil na dijeti ovih dana? Ha?!?
Life&Socks 