Čarape su roze, al ja nisam u ružičastom i u cvjetićastom nego me uopće nije briga kaj si ko misli o čarapama ni o knjigama ni bilo čemu. Danas. Me. Se. Čuvajte.

 

Danas mi nije dan i to onak uopće mi nije. I nadrkana sam i pissed of i dosta mi je svega. I jako bi rado da me neko vrati jedno 20 godina unatrag i da mi ostavi pamet kakva je sad.

Prvo ni mrtva nebi upisala ekonomiju, taman prala čaše u nekoj birtiji do kraja života. Onda bi otišla na neki suvisli faks, završila kaj me zanima i posle toga si bila frilenser i nema tog boga koji bi me nagovoril da negde hodam na posel i od 8-4 i to još u drugi grad.

Dečke bi imala taman tolko da dok mu padne na pamet useljavati se skupa zbrišem glavom bez obzira, a ostale korake nakon toga nebi uopće poduzimala, taman spičili poreze na samce da mi ništ ne ostane od plaće. Al bi bila frilenser. To vam znači da nema ugovora, nema šefa, delaš kaj ti se dopadne, i /ili naplatiš kak spada.  Nebi me bilo ni briga za naplaćivanje tu jer bi prvom prilikom pobegla van iz ove lakrdije od države.

Onda bi si vjerojatno zbavila vozački dok sam još imala kohones za takve egzibicije i nebi mi na pamet padalo da me neko drugi vozi nekud i da onda još moram razmišljati o svima kad ko more doma s posla. Aha, da, nebi se morala vozit na posel jer bi delala od doma ili iz neke birtije.

Opcija B, ako nebi bila frilenser, onda bi pekla klipiće ili bila frizerka ili ugrađivala trepavice ili masirala ili nekaj takvo za kaj ti treba dobra volja, talent i malo pameti da to delaš sam u svojoj firmi, a ne za nekog drugog, osim ak ti taj nije partner. I to ne zato jer mislim da tam leže penezi, nego zato jer mislim da su to poslovi s daleko više smisla i mozga nego bilo kaj trenutno kaj se dela po raznim kancelarijama. Ali ne, ti si pametna, moraš škole završit. Jebale vas škole.

Te neke društvene norme, kakti. Izgleda da sam bila žešći idiot kad sam to nekaj kao ispoštovala. Što znači da sam popušila foru na najjače. Još tu srednju ajde nekak, maloljetan si, pa te doma usmjeravaju, pa kao ideš. Još dobro da nisam Gimnaziju upisala, od tam sam pobegla na vreme, još prije upisa. A namjeravali su me tam poslat. To kaj sam upisala Rudak mi je bila jedna od boljih odluka u životu. Posle sam to sjebala s izborom faksa i tak još nekih gluposti koje delaš kad si hoćeš biti uzoran građanin i intelektualac. Ma je. I muzičku.

A nisam baš bila ni preveć inteligentna kad već tad nisam skužila da ako su ljudi voljni dati svoje pare za gablec za to da im ja napišem sastavak za zadaćnicu iz hrvackog, da onda tu nekaj ima. Pa bi valjda neko posle dal i neke pare da mu napišem neki tekst za nekaj bitnije. Ne, ja odem na ekonomiju. ( Nisam namjeravala ni biti novinar, nemam takve ambicije.) To je kad te niko ne usmjeri kam treba nego tam “di si buš najsigurnije posel našla”. Ne da sad krivim nekog drugog kaj sam ja bila glupa, ali sustav nam je idiotski.

Bitno je da imamo papire iz crkve. Sakramenti i to. Sveta voda bu nas spasila. Baš. Bez brige, ne deklariram se okolo ko vjernik, unatoč svim zbavljenim papirima. Ni na popisu stanovništva nisam. Možda da tak naprave svi koji skupa s menom viču kak je to idiotizam, kroejša nebi bila “većinski” katolička država, pa bi pare za Vatikan dobili neki koji bi to pametnije utrošili, a bagra na vlasti nebi bila na vlasti i ovi iz šume i s kamena bi si bili u manjini ili nebi imali za koga glasat u ime raznoraznih biskupa i popova. I deca bi imala vjeronauk tam di takve stvari spadaju.

Isto tak nikad nebi kupila bilo kaj na kredit uključujući stan. Rađe bi plaćala podstanarstvo. Ionak nebi živela tu. Pa si stavljajate hipoteke i zajebavajte nekog drugog.

To sve gore navedeno samo govori kolki sam idiot. Sve sam to napravila po PS-u, osim kaj odbijam imati veze s popovima. Bar to. A ostalo sve sam si sama smestila i onak sam se fino zajebala kak ima biti. A mogla sam to sve fino poslati u materinu, samo da sam imala malo mozga. Inače imam i papir za pamet. Piše neka brojka gore. Rezultat je u kategoriji genija. Jako sam si ponosna. Jedino kaj bi prema vlastitoj sposobnosti za život i smisleno donošenje odluka sama sebi dala IQ 39.

A ja sam neko ko si utvara da se neda zajebavat. Vidim iz gore napisanog kak se nedam. Jako sam puno postigla s tim kaj znam lajat dok neko ima tendenciju smjestit me za štednjak, a s druge strane si sama smjestim kajlu i onda prejde par godina prije nego skužim kaj sam napravila. Kak je tek onima kaj misle da treba rodit 10 dece, trpit pijanog muža i batine i mislit si da je to tak normalno. Onak, wtf.

Neke odluke su se isplatile u neku ruku samo zbog ljudi koje sam zbog toga upoznala, ili kojih nebi bilo da nisam neke stvari odradila, ali u globalu, da me neko vrati natrag, ma dajte, molim vas. Pakujem se i odlazim, ako nam je suđeno, budemo se sreli i u Tunguziji, a ako ne, kaj vam ja mogu.

A i to isto, ako neko čita ove baljezgarije, nebu vam se ruka osušila ako koji put stisnete lajk ili ostavite komentar, pa makar i na fejsu. Da sam htela biti u tišini, onda bi si pisala doma u ćošku u bilježnicu. Al ne, ajde piši blog, bumo te čitali, njanjanja. Vidim. Sve u 16 se čita, pomama žešća. Srušil mi se blog kolka je navala. Opće ne znam kaj bum kad mi počnu nudit pare od tolke čitanosti, morala bum dijelit stvari i reklamirat. Kak je krenulo, i nagradu bum pokupila, a da se opće ne prijavim.

Puno fala, jako ste angažirani. Razmislila bum si sljedeći put dok bu neko nekaj trebal.

A sad idem urlat na sljedećeg ko naleti. Ne treba stiskat lajk, čula sam da si to moreš i platit. Fala.