Čarape: Ove roze su moje. Gore je princeza Leia. Imam i s rozim StarWars natpisom, al ove su više kul. Calzedonia, bile su prošle godine nekih 7 kn na rasprodaji, pa sam haračila. 

Ove male su Prdekove. On danas fura BB8. Lidl, nedavno, nekih par kuna po paru.

Aviončić je iz StarWars adventskog kalendara koji bum sljedeće godine vjerojatno kupila i sebi. (Nismo StarWars fanovi nego… No dobro, jesmo.)

Kokolino je moj. Zapravo, bijo je moj, sad je Prdekov. Isto ko i pesek kojeg sam dobila od bake, štrumpf koji je iz nekog razloga išo s menom na faks, hrpa autića iz burazove kolekcije…

Probiotici i pastile i još svašta su tu s razlogom.

Raspoloženje: Pal mi je kamen sa srca.

Kokolino je ove noći bijo prilično zabrinut. Društvo mu obično pravi pesek koji nema ime, samo je Putujući pesek. Otkad nam je stigo, jedno vreme se vozikal u autu okolo i zato je Putujući pesek. Evo ga:

I Kokolino je tu opet. Izmučena ekipica. Cijelu noć nisu oka sklopili, čuvali su malog pacijenta. Prdek ih je propisno preplašijo, isprepado i jedva su uspjeli dočekati jutro. Jedan je nosil čajeka, drugi provjeraval toplomjer, onda su zabrinuti čekali da prođe dovoljno vremena  pa da smiju dati drugu dozu sirupa za turu… Piše na papiriću da može samo svakih 6-8 sati, a tura samo raste i raste… Bila skoro 40. Na kraju nisu baš do kraja pričekali. Od jučer popodne su na nogama, a cijelu noć su imali posla.

Nalazila sam ih po krevetu u svim pozicijama, pod nogama, pod glavom, na nosu, na Prdekovoj buši, pod jastukom, par put su i zviznuli s kreveta. Tak to ide kad je Svenosaur bubani, pa spava u velikom krevetu. Gužva nastane. Dežurali su dobar dio noći, njegovali malog gazdu,  pa su već hteli zvati i doktore, ali na kraju nisu jer smo svi skupa odahnuli oko 5 -6 ujutro. Tura je napokon pala ispod 38, pa su se onesvestili u isti čas da malo ubiju oko.

Ali ne dugo. U 8 su morali dići male guze svi skupa zajedno. Morali smo teti doktorici po kikića. Odnosno na kontrolu i vađenje krvi. Ovo prvo je prošlo nekak, mada Svenosaur ima običaj cendrati kod pregleda grla pa si je malo mimoza, al to su Putujući pesek i Kokolino nekak pregrmili. Skinuli su mu jaknicu, bodrili ga i tješili i onda smo nekak obavili pregled.

Na vađenju krvi je već bila druga pjesma.  Bilo malog gazdu strah, pa su ova dvojica svim silama probala junački odraditi na svom primjeru. Ništ nije pomoglo. Bilo cike i vike i plača i urlanja i borbe, ali to je valjda tak kod malih gazdi.

Evo smo sad doma. Svenosaur i dalje kuri, al je malo bolje. Čarapice su na sigurnom , a dva plišana bolničara iscrpljena spavaju na kauču.

Možda ovih dana i mama uhvati malo sna 🙂